Nalaziti se u poziciji tumača lepih zadovoljstava na moru i oko mora, postaje vrlo komforno i ubedljivo kada se govori o aktivnom odmoru. To je inače jedan starinski izraz za slobodno vreme provedeno na moru protkano ronjenjem, skijanjem na vodi, jedrenjem, tenisom, golfom i još mnogim rekreacijskim mogućnostima u velikoj lepezi letnjeg užitka. Svaki hotelijer ili privatni pansioner ima instinkt za borbu na turističkom tržištu. Reklamiranje destinacija već prelazi u umetnost komunikacije najvišeg ranga ali i prostor za besomučne lažnjake ne bi li privoleli njegovo veličanstvo turistu da baš kod njega potroši malo novca.
Da ostavimo mi elaboriranje oko disanja sezone, njenih hroptanja i kašljanja i da se posvetimo jednoj lepšoj temi koja se zove RONJENJE. Prošli put sam opisao, bez zalaženja u pojedinosti, kako se treba roniti na dah upotrebljavajući masku, disalicu i peraja. Amatersko ronjenje podrazumeva i ronjenje sa opremom koja može omogućiti malo duži boravak pod vodenom površinom. Na nivou turističkog ronjenja, može se bez napora i opasnosti roniti do četrdeset metara dubine. To je dovoljno, čak i previše za užitak razgledanja , fotografisanja i snimanja flore, faune i potopljenih brodova. Novo otkriveni ambijent i sposobnost disanja pod vodom dovodi čoveka do nemerljivo snažnijih emotivnih doživljaja nego hedonističko leškarenja u ležaljci sa hladnim pivo na dohvat ruke.
Kada neko odluči provesti slobodno vreme delom i u ronjenjeu, treba da zna da godine ne igraju nikakvu ulogu u celoj priči. Deca od 8 -14 godina, u bazenu a ostali nadalje, dok se čovek oseća dobro mogu bez problema upražnjavati ronjenje sa aparatima na komprimirani vazduh. Vazduh a ne kiseonik kako često znaju da greše novinari i TV reporteri. Najjeftinija varijanta je doći u ronilački klub „ Spartak“ , odslušati kurs ( praktični i teoretski deo ) i položiti ispit. Tako međunarodnom karticom koju stičete nakon ispita, uz diplomu i ronilačku knjižicu, možete ići na more po ronilačkim centrima širom mora i okeana. Svaka ronilačka obuka, pa i ona na Floridi počinje u bazenu tako da ne treba potcenjivati naše prilike. Iz redova Subotičana od osnivanja kluba (1982) do danas ima više od četrdesetak vrsnih ronilaca koji mogu obavljati, privredna pa i vojna ronjenja a preko tri stotine naših sugrađana je solidno obučeno za turistička ronjenja.
Prije dvadesetak godina podvodna aktivnost je postalo turistički bum kao što su nekada tenis i skijanje bili na udaru pažnje rekreanata a za njima odmah i turističke privrede. Razvoj ronilačkih centara na hrvatskom i crnogorskom delu Jardan zahuktavao se polako ali su ih prilike naterale zbog konkurentnosti u zanimljivim ponudama, budu operativniji i profesionalniji. Tako su krenula organizovana turistička ronjenja kao obična panoramska ( razgledanje flore i faune) pa sve do obilaska potonulih brodova, noćna ronjenja, foto-safari i još po koja tematska ronjenja npr. za biologe, istoričare itd. Jadransko more je interesantno na svoj način. Zahvaljujući razuđenosti obale, može se decenijama roniti a da se se ne stigne sve obići što je interesantno. U knjizi Daniela Frke „Tajne Jadrana“, slikom i reči je opisano oko tridesetak potonulih brodova sa njihovim istorijatom, razlogom i pozicijom potonuća. Ronjenje u Crvemon moru (Šarm el šeik, Hurgada itd) daje mogućnost doživljavanja bogatstva flore i faune već na malim dubinama. Čovek se oseća kao da roni u nečijem velikom akvarijumu. Toliko je lepo i sve se vidi da nakon tri, četiri sezone, destinacija počinje biti pomalo dosadna. Gubi čar one tajanstvenosti koju svaki ronilac priželjkuje da doživi kao da je on jedan od onih koji prvi put otkriva tu pećinu, usek, vertikalu.
U sledećem blogu, opisaćemo kako se roni sa aparatom na komprimirani vazduh, opis opreme kao i način upotreba. Tekst će biti informativnog karaktera jer nema mesta a možda ni šireg interesovanja za deo obuke koji se odnosi na patofiziologiju ronjenja i još poneki deo teorije koji spada u obuku polaznika koji želi obogatiti svoj rekreaciski opus. Kod nas se mogu polagati sva ronilačka zvanja pa i ona gde se stiče pravo otvoranja privatne ronilačke radnje. Kurseve za instruktore radimo u saradnji sa ronilačkim savezom Srbije (SOPAS) i fakultetom za fizičku kulturu TIMS iz Novog Sada.
Želimo sigurna ronjenja bez podvodnih incidenata i bezbednost svih naših ronilaca. Zbog toga roniti bez kursa je blago rečeno rizično i ne preporučuje se. Zato postoje kursevi na kojima se stiče neophodno znanje za boravak pod vodom bez stresa i rizika. Ponosimo se činjenicom da za sve ove godine nismo imali niti jedan podvodni incident. Najmlađi ronilac (scuba-rangers) imao je osam godina a najstariji šezdeset i dve. Ovaj podatak dovoljno govori o mogućnostima a postoji želja i zdravlje.