Puno babica kilava deca. Stara izreka koja mi se počela vrteti u glavi uvek kada se pomene Palić i sve što se vezuje za planiranje ove nesretne „turističke destinacije“. Neverovatno je sa koliko istrajnosti i požrtvovanja svaka od gradskih vlada nastoji zakočiti iole razumni potez koji bi ubrzao ozdravljenje prije svega odnosa prema tom izmučenom, na ivici propasti gurnutom jezeru. Ređaju se eksperti, savetnici, planovi, ulaganja, gotova rešenja, genijalni zaključci a jezero Palić, kao težak astmatičar traži mrvu kiseonika na zavrnutoj slavini. Krajnjim snagama brani svoj status „jezero“ prije nego što postane „bara“. Voda još ne smrdi, pa se nadamo da će prečistač konačno nastaviti popravljati kvalitet vode i uspeti pobediti u toj dugogodišnoj agoniji gde se količina i kapacitet stalno sudaraju i nikako da se uštimaju.
Razgovora, izjava, intervjua se skupilo više nego za gradnju Ajfelovog tornja. Uglavnom su to vlasnici pansiona ili vila na Paliću kojima nije u interesu masovniji dolazak građana na jezero kao nekad, već se gura napred ideja o visokom turizmu. Ima tu toliko protivrečnosti u mišljenjima i idejama da se kraj priprema za istorijski početak i ne vidi. Šta će ovim pansioncima domaći čovek. Taj ne dobacuje do glamuroznosti palićkih vila novijeg a ni onih od starijeg datuma. Plebejci nisu poželjni jer stvaraju galamu pa se zaslužni umovi nacije neće moći odmarati u obećanoj tišini ove banje mira i spokoja. Krajnje bi bedno bilo oduzeti Palić meštanima i Subotičanima zarad tajkuna i novopečenih snobova kojima je do sada vrhunac hedonizma bio da legnu pod šljivu posle dva podrigivanja, posleručkovnih, onih nedeljnih.
Ima tu mesta za sve pomalo. Sadržaji se mogu nizati u beskraj ali, voda!? Koliko sam primetio, jedini je g. Mišel počeo intenzivno govoriti o potrebi za hemiskim načinom oporavka vode. Osim prečistača preduzeti potrebne korake u okolnom agraru, kanalizaciji itd. Struka ga podržava, čak i ja kao laik vidim u tome izlaz, međutim: Na dugom je štapu taj oporavak ako ga se malo ne potpomogne fizičkim vađenjem mulja. Govorim samo u turističkom sektoru. Tamo gde se skuplja naj više, kod jedriličara i od veslača prema Ženskom štrandu. Kada bi se to izmuljilo a taj mulj se ugradio u budući molo za jahting klub, imali bi brži oporavak vode i optički bi se popravio utisak.
G. Miljković (zlatousti) hoće da uživa u jezeru kao pejzaž koji se gleda iz podaljeg, g. Vuksanović drži slovo o stvaranju glamur destinacije i načinu organizovanja turističkog ugođaja, nonšalantno deli savete iz pozicije savetnika gradonačelnika. Kako, li je dospeo tamo za ovo kratko vreme? G. Živorad se rastužio nad sudbinom Palića jer je uložio u hotelčić u Splitskoj aleji pa se pita kada će ili hoće li ikada izvući neku korist od toga, a da ne pričamo o vraćanju investicija. Imao on i neka razmišljanja koja su bliska mom poimanju stvaranja i rešavanja problema pa ga računam da je u temi tj. na strani Subotičana. G-đa Klara Sabadoš bi trebala da poradi malo na davanju lufta na turističkom delu Palića i da zaštitari malo ohanu (odmore) sa svojim ptičicama, bubama i raznim gmazovima. Dajte malo prostora i za ljude. Decenijama se ekološki Palić i Ludoš zaliva govnima pa nikom ništa. Red je da pored ptica i čovek izbori svoj deo jezera. Neka je turistički deo Palića ( IV ) sektor zaštićen za homosapijensa gde će on raditi šta mu se dopadne. Ornitolozi neka se šunjaju, snimaju, mirišu i vežbaju po ostalom delu jezera i Panonske nizije. Bogata je barama mnogo čistijim od ovog našeg jadnog, usranog, Palića.
Nikako da nađemo ravnotežu između željenog i mogućeg jer ne znamo definitivno definisati šta se uopšte želi sa ovim nesretenim jezerom. Ređaju se pametni a rezultata jedva da stane u šaku. Politička klackalica, debatni kružok, vežbaona ustajalih duhova i šta još sve neće biti ovaj naš Palić!? Koliko li će on još izdržati izbora, partijskih direktora, matorih savetnika, zaštitara i oponenata, Bog te pitaj. Novaca niodkud a ni suvislih predloga pa ni perspektivnih planova. Poneka dobra ideja, a kojih ima, izgubi se u moru izjava, slikanja, rukovanja, čestitanja i tapšanja. Kada bi se skupovi na ovu temu objavljivali barem sedam dana svaki dan u lokalnim glasilima bilo bi mnogo više zainteresovanih. Gospođo Sabadoš, nije tačno da su ljudi nezainteresovani. Oni su neobavešteni a i ja sa njima zajedno. Mnogo puta su mi obećavali informaciju kada je i gde samit na ovu temu no najčešće to saznam iz lokalnih novina. Ako smo, neki, sprečeni da učestvujemo, barem da iskoristimo mogućnost izražavanja mišljenja kroz medije iako bi dijalog bio ono pravo što kaže g-đa Sabadoš.
Okolnosti pod kojima živimo, politička klima i način na koji se polučovek odnosi prema svojoj državi, državljanima, kontradiktorni zakoni koji šamaraju jedan drugog učinili su čak i Ustav grbavim. Koliko god se otimali, naši postupci pripadaju polusvetu koji vlada Srbijom. Vojvodina ne može da se iščupa iz kandži primitivizma jer su pipci devastiranih vrednosti predugački, postali su prejaki. Beograd je svuda oko nas. Beogradsko poimanje demokratije je izazvalo otvaranje Pandorine kutije. Jesmo li mi to baš zaslužili?
Subotica 09.02 2016. Đorđe Branisavljević
