Nekada, relativno davno, učio sam iz radio telegrafije da zvuci raznih predajnika u eteru, jačih i slabijih signala, približih frekvencija, zovu se jednom rečju kakofonija. Dobro znanje i duboka koncentracija treba, da se čuje i primi samo koristan signal, onaj koji je tebi namenjen. Kakofonija. (grč.). 1. lingv skup glasova koji neugodno zvuči. 2. glazb neugodan zvukovni dojam što ga ostavlja skladba prepuna disonanci
Upravo takav utisak imam kada se mašim bilo čega što proizvodi neke informacije – TV, novine, računar, kafanska rasprava a ponegde bogami i porodična podeljena mišljenja. Nacionalnosti, nacionalne manjine, razna ugnjetavanja, šikaniranja i popreko gledanja, momentalno nisu u prvom planu. Iako se tvrdi da izborna kampanja još nije počela, balkanska kakofonija je krenula punom žestinom. Za sada razlikujemo nekoliko skupina izvora zvuka i slike: pljuvače, brisače, agresivce, uvlakače, maglobacače i razne registrovane i neregistrovane telale sa naručenim izjavama i izrazima lica. Balkaniše kunst je u punom zamahu. Država nam postade buvljak širokih razmera. Trguje se svim i svačim. Pretrpani smo „robom“ sumnjivog kvaliteta koja se zarad opšteg utiska i propagandne potrebe, prikazuje kao firmirana. Tu nam nisu ravni ni Kinezi. Mi smo jedna specijalna vrsta Homosapijensa. Na nas se lepi sve: nauka, genijalnost, ratobornost, glupost primitivizam… Ovo zadnje bismo mogli izvoziti kao brend čak i urođeničkim plemenima širom Sveta. Tu bi nas momentalni jahači na čelu kolone mogli predstavljati bez osobite pripreme za nastup. Ovi spomenuti u svetu tako znaju odvaliti da je čak i sagovornicima neugodno. Smrdi brate na daleko.
Kažu: Vučić se trudi, puno putuje. Naravno i inozemni politički krugovi vole da se zabavljaju. Od požrtvovanog delanja vlastele, celu naciju već boli glava. E to je mala osveta jer prije nas je bolelo dupe šta se događa a sad? Stiglo izgleda iz dupeta u glavu! Daklem, pošto nam je duševna bol preseljena na nešto kompetentnije mesto, pokušajmo u toj kakofoniji prepoznati neke konstruktivne zvuke koji imaju nekog smisla. Sada nam od sluha mnogo zavisi hoćemo li uspeti izdvojiti taj signal spasa ili će u eteru nadjačati sklop neugodnih frekvencija.
Slutim da će promena ići vrlo teško jer su nam folk parade, farme, parovi i ko zna koji genijalni proizvodi zaglupljivanja naroda, oduzeli moć zdravog rasuđivanje. Možda ovce opet zableje već poznatim zvukom. Možda to bude zvučalo malo drugačije, onako pred klanje. Jaganjci su već davno utihnuli i sad govore nekim drugim-stranim jezikom. Šta ćeš, odlučili jaganjci da neće na ražanj. Izrast će u ovce ako bog da no tamo gde su, moguće je davati samo vunu a ne i meso bar neko vreme.
Znamo da i kod nas lakše ulazi u guzicu nego u glavu ali pošto nismo poznati kao deca sa zastavom duge, uzmimo ovu pojavu samo kao tranziciono vreme. I to je doduše promenljivo jer nisu svi toliko visoki i veliki pa se data razdaljina dupe-glava ne prelazi u nekoj vremenskoj konstanti. Zato ostaje da se nadamo da zdrav razum nije toliko stran na našim prostorima kao što bi se na prvi pogled (a tome je preko dvadeset godina), pomislilo.
Zato ljudi, nakrivite kapu, izdvojite zvuke iz kakofonije i glasajte po savesti – svojoj, ispeglanoj!
Zlu ne trebalo da ponovimo Brodijevu pesmu- https://www.subotica.info/blog/dorde-branisavljevic/drzava-ovaca
Subotica 21.01.2017.
Đorđe Branisavljević
