Bez obzira na razne dokumente i uverenja da u Paliću nema bombe, pitanje ostaje otvoreno jer je način koji se pristupilo pretraživanju pogrešan, a izveštaj o završetku radova je krajnje dvosmisleno sastavljen. Izvođač radova se ograđuje konstatacijom da na zadatom akvatoriju verovatno nema bombe ili kako je stručni naziv za neneksplodirano ubojno sredstvo - NUBS.
Postoji jedan formular od nekoliko stranica koji se ispunjava prilikom ispitivanja očevidaca. To su živi ljudi koji su subjektivno doživljavali momente bombardovanja – neki ispod stola a neki ljubopitljivo istežući vrat. Zbog toga se ispituju svedoci iz različitih pravaca u odnosu na eventualni pad projektila u vodu. Povlačenjem linija na karti, spajaju se njihove linije viđenja i dobija se jedna početna pozicija za pravljenje plana pretraživanja. Pojektil može pri udaru da ode kroz meko tlo i nailaskom na ilovaču da produži čak i stotinak metara u nekom pravcu pa se šema pretraživanja sasvim drugačije planira.
KRATAK UVOD
17.maja 1999 godine vazdušne snage NATO alijanse bombardovale su objekte na obali jezera Palić. Na osnovu više očevidaca, jedan ili dva projektila su pala u jezero a da nisu eksplodirala.
Pošto država (Centar za razminiranje Beograd) nije preduzimala nikakve korake u pravcu rešavanja ovog problema, mesna zajednica Palić je samoinicijativno preduzela neke korake. Za pomoć su se obratili ITF-u - International Trust Fond For Demining And Mine Victims Assistance (međunarodni fond za razminiranje i pomoć žrtvama od mina). „Neprofitna organizacija“ osnovana Marta 1998 godine od strane Vlade Slovenije a za pomoć BiH u čišćenju od mina i zbrinjavanje nastradalih. Nakon tri godine proširili su delatnost na Albaniju, Hrvatsku, Srbiju i Crnu Goru. ITF finansira akcije razminiranja i pomoć žrtvama iz raznih donacija kao i donacije od Vlade SAD a za te usluge uzimaju „samo“ 3% provizije. Postoji procedura kod izbora izvođača radova i kontrola kvaliteta izvedenih radova.
Tokom avgusta 2005. ITF šalje svoje stručnjake da obave posao pretraživanja i lociranja ubojitog sredstva. Pošto nisu uspeli locirati neeksplodirani projektil, posredstvom Centra za razminiranje Beograd, naručuju od preduzeća PMC inžinjering tehničko izviđanje jezera Palić (bez tendera). PMC odrađuje posao u vremenu od 10.-21. oktobra 2005. godine.
POVRŠINA NA KOJOJ JE IZVRŠENO „TEHNIČKO IZVIĐANJE“
Crvenom bojom je označena pozicija koja je određena ispitivanjem očevidaca. Na istoj poziciji su nađeni delovi laserski vođene bombe GBU-16/B. Da se rešavanju problema pristupilo ozbiljno i stručno, ove značajne informacije bi se uzele u obzir i granice pretraživanja ne bi bile ovako definisane.
Posao je narodski rečeno skarabudžen, jer PMC preduzeće i nema iskusnog stručnjaka za pretraživanje i pronalaženje neeksplodiranih ubojnih sredstava NATO velikog kalibra, niti je za ovaj zadatak angažovalo nekoga.
Radilo se magnetometrom GSM-19 čija efikasnost nije proverena u otkrivanju NUBS-a posebno ne do naznačene dubine od 20 metara. Rezultat ovoga su kontradiktornosti i nedorečenosti u finalnom izveštaju tehničkog izviđanja.
U malom kvadratu su delovi bombe koji su pronađeni na naznačenoj poziciji u jezeru. Na slici je laserski vođeni projektil koji se na nosaču aviona priprema za opremanje aviona pred poletanje.
Biser ove operacije je, Certifikat o nepostojanju neeksplodiranog ubojnog sredstva u jezeru Palić, uručen od strane direktora Centra za razminiranje, predsedniku mesne zajednice Palić „u kojem se potvrđuje da u palićkom jezeru nema zaostale NATO bombe.
Zaključci - najverovatnije i zahtevana vodena teritorija dovoljno govori o obavljenom poslu sumnjivog kvaliteta.
Sledeći put malo više o tome šta je FBD (Forum za bezbednost i demokratiju) preduzeo da prave informacije izađu na svetlo dana i da se problem zaostalog neeksplodiranog ubojnog sredstva u jezeru treba rešiti do kraja.
IZVOR: članovi FBD čiji sam i ja član.
Subotica 31.07.2016.
Đorđe Branisavljević
* Nastavak ovog serijala pogledati ovde
