Kada je Hitler svojevremeno zadužio Gebelsa za propagandu, nije ni slutio koliko će mu život olakšati tadašnji virtuoz propagande i dezinformacija. Izgleda da je njegova knjiga stigla na naše brze i sveže pedigrirane fakultete. Studenti potkovani njegovim znanjem ima da haraju i da kose a svi će da im vodu nose. Kod nas je u modi uproštena, takoreći prosta forma sofisticirane propagande. Amateri su se dokopali velike scene.
Trudio sam se iz petnih žila da se otrgnem i ne pišem više o izborima ali ta groznica, to bezočno laganje i svakodnevno bombardovanje izmučenom demagogijom i ofucanom retorikom već poznatih otužnih faca, može čoveka da izbaci iz ravnoteže. Ja im definitivno ne verujem niti jedne jedine reči. Najbolje bi bilo da građani uopšte ne izađu na izbore i tako ne daju legitimitet ovom cirkusu u zemlji Srbiji. Ko zna gde je kraj ovim nebulozama, glupostima, govorima punim laži, otrova i meda. Ne izostavlja se niti jedan momenat banalnih komentara i saseravanje ostalih učesnika u izborima. Kažu pametni da kad hoćeš ispustiti strelu istine, umoči oštricu u med. Ja to ne mogu. Stomak ne može da mi preradi inače bih otišao u političare.
M
ađari se opet nesretno pocepaše na nekoliko delova i ove fronsle od nekad jake stranke, nalaze svoje navijače u srednjoj i južnoj Srbiji. Moguće da su im to simpatizeri ali pored svojih lokalnih tajkuna koji im obećavaju par metara asfaltiranog puta, vodovod, struju i ko zna još koju blagodet civilizacije slabo je moguće. Pogotovu ako su Kovačevići, Petrovići, Jovanovići i ostala poznata dična prezimena AustroUgarske monarhije. Na drugoj strani Dačić podvriskuje kao da je na svadbi da oni nisu ništa krali i da su bili jako dobri a da se sve to dešavalo posle rušenja njihove vlasti. Čovek je ubeđen da smo već zaboravili Kipar i iznošenje ogromne količine novaca koje je čuvala baba bankarka. Dinkić ih je i našao ali je „morao“ brzo da odustane. Zaboravio je da su u mnogome zaslužni za tragediju zvanu rat itd. Šešelj, haški pobednik sa busa u odebljala prsa, unoseći svo zlo koje može skupitiu sebi jedan takav genijalni negativac savremene istorije. On se raduje smrti Đinđića a Zvezdan i Legija su mu heroji. Čanak, Boris i Čeda grickaju semenke i pričaju pizdarije. Toliko izraubovane političke face moraju čoveka naterati na bes, nemoćan bes jer nema u posedu neki instrument da ih jednostavno gumicom izbriše sa političke scene. Nije ovo ni politička scena nego cirkuska arena gde momentalno obitava naša stvarnost. Te belosvetske mangupske face misle da mogu da iscede još koji dinar naivnom i zaglupljenom plebstvu. Pajtić se opet ponaša kao baba svađalica na pijaci. Retko iznosi svoje pozitivno viđenje stvari (a koje) jer je zauzet prigodnim ocenjivanjem Beograda sa sve prigradskim naseljima. Pljuvanje i opet pljuvanje. Samo se sa takvim i sličnim stvarima srećemo ovih dana. Tužni i sramotni dani naše istorije.Kažu da nikada ne treba podceniti moć ljudske gluposti.
Polagao sam nade u male tek osnovane grupe građana ali su i oni bez inventivne i jače podrške samo bledi pokušaj da se uradi nešto na legitiman način. Iskra koja nije uspela da zapali narod. Prolaze na onaj poznati način sa petlom koji rano kukuriče.
Pročitao sam negde da ako želiš da neka zemlja propadne, pomoli se da u njoj bude mnogo vođa! Nisam se pomolio ali izgleda funcioniše.
Subotica 10.04.2016.
Đorđe Branisavljević
