Bez velike pompozne pripreme, slikanja, konsultacija i okruglih stolova, agencija i nevladinih organizacija, leto neminovno dolazi bez elaborata i dozvole. Oseća se u vazduhu dah toplijih dana iako je kiša malo poremetila nošenje već pripremljenih kratkih pantalona i sandala. Tata 'oćemoli ići na more – pita mali Ciga tatu ? Sine 'oćemo 70% a nećemo100%. Nadam se da neki od ovdašnjeg življa malo bolje stoji sa procentima i da se sprema za Grčku po nikad jeftinijim aranžmanima. Malo bolje stojeći usuđuju se otići na hrvatski Jadran ali sa minimalnom van pansionskom potrošnjom. Sve su to aranžmani u pred i po sezoni jer u julu i avgustu velika većina naših ljudi ne ide nigde.
Bilo kako bilo, kada se ode na more, uglavnom se želi baviti angažovanijim odmorom od pukog čvrljenja na suncu. Zarad skupih usluga oko najma čamaca, skijanja na vodi, ronjenja, tenisa i drugih ponuda u rekreacionim centrima, turisti sa našeg podneblja (nestao je izraz - domaći turisti) pribegavaju rekreaciji u vlastitoj režiji. Jedna od jeftinih varijanti je ronjeje u plićoj vodi pomoću maske, disalice i peraja. Ima iskusnih ronilaca na dah ali bogami i početnika koji se trse da dostignu neku dubinu i duži boravak pod vodom. Za taj deo publike nije loše napisati par reči o prednostima tehnike i zamkama koje priprema voda za nepoštovaoce osnovnih pravila koje diktiraju zakoni Fizike.
MASKA - 
Kada bismo ronili bez nje, predmeti bi nam se činili kao da imamo dioptriju 32. Prema tome slika je mutna i jedva se nešto se može nešto nazreti. Stavljanjem maske dajemo mogućnost slici da pada na žutu mrlju i da sliku vidimo jasno, doduše malo veću i malo bližu. Treba znati izabrati masku pa evo nekoliko praktičnih saveta. Masku prisloniti na obraz bez stavljanja kaiša oko glave i povući vazduh na nos. Maska treba da se pripije uz lice. Ako pušta malo vazduha, tu će ulaziti voda pa se zato treba izabrati druga maska koja prati vaš oblik lica. Prije ronjenja na suvo staklo maske treba blago pljunuti i razmazati ili algom sa morskog kamena protrljati staklo iznutra. Propere se malo vodom i maska je spremna za ronjenje. To se radi zato da se maska prilikom ronjenja ne magli. Naime taj blagi masni film koji se stvori, neće dozvoljavati magljenje stakla.
DISALICA - Treba da bude iznutra bez rebrastog creva na pregibu zato što će se tu zadržavati voda koja se ne može izduvati pa smeta prilikom disanja. Ako ipak neko pravi sam disalicu trea da zna da dužina ne sme biti veća od 40cm. i obim ne veći od 3cm. To je zato da se obezbedi redovna ventilacija svežeg vazduha i spreči nagomilavanje CO2 ( ugljen dioksida) kojeg ima u izdahu.
PERAJA - Treba da se izaberu po nozi tako da budu komotne. Za leto, kada nije hladna voda amaterima se preporučuju peraje sa tzv. zatvorenom petom (ona bez kaiša). Uvek se malo nakvasi mesto gde ulazi noga da bi se lakše opremili. Ako peraja ma i malo stežu treba ih menjati jer zamaranjem noge vrlo brzo osetimo bol na glavi stopala i grč u listovima pa se uživanje pretvara u moru.
Prilikom ronjenja na dah ili stručno nazvano ronjenje u apnei , krije nekoliko opasnosti. One se lako mogu izbeći ako se pridržavamo određenih pravila. Čovek koji ne poznaje tehniku izjednačavanja pritiska u ušima može prosečno zaroniti do pet , šest metara. Tada bol u ušima naraste do jedva izdržljivog nivoa. Šta se događa? Bubna opna koja deli naše srednje uvo od vode, izložena je pritisku. Uvija se do granica pucanja i često dolazi do perforacije. Tada nastaje krvarenje, prodor hladne vode u srednje uvo. Nastaje mučnina , vrtoglavica , dezorjentacija i čovek je u velikom problemu. Krajnjom prisebnošću može da se spasi izronjavanjem ako pogodi u kom smeru je površina. Treba dunuti vazduh i pratiti mehure ma koliko vam to čudno izgledalo. Oni znaju gde je površina. Da se sve ovo ne bi desilo, prilikom zaronjavanja , na svaki mali pritisak u ušima treba začepiti nos i dunuti vazduh. On će kroz eustahijevu tubu sa unutrašnje strane gurnuti bubnu opnu nazad, znači izjednači se pritisak sa vanjskim i može se dalje zaronjavati bez opasnosti od perforacije. Sledeća zamka je hipoksija. Ako se silimo da što duže ostanemo pod vodenom površinom, može se desiti da se ugljen dioksid ( CO2 ) nagomila u većem procentu pa se bez ikakvog predznaka gubi svest i ronilac lagano pada nazad u dubinu i nastaje klasično davljenje ( bez udisanja vode). Da se to nebi desilo, treba znati svoje granice i poštovati znakove svog organizma. Kada se pojavi prva kriza tj. glad za vazduhom, treba izroniti, odmoriti se malo pa onda nastaviti ronjenje. Hiperventilacija ( duboki udasi prije zarona ), se može raditi samo dva tri puta a nikako više jer se lažni osećaj imanja vazduha pretvara u zakasnelu signalizaciju organizma i hipoksija se može pojaviti u trenutnom obliku tzv. blek aut.
Ronjenje na dah i sa aparatom je lepo samo onda ako se ne inatimo sa morem, poštujemo ga i naučimo barem osnove teorije. U svakom ronilačkom klubu možete doći do informacija u vidu jedne lagane konsultacije pa i kursa za ronjenje. U Subotici KPS „ Spartak“ postoji od 1982 godine na bazenu u Dudovoj šumi. Ima aktivnih oko tridesetak članova koji sa međunarodnim brevetima rone po Jadranu, Grčkoj , Kubi, Maldivima , Crvenom moru itd. a kuseve je prošlo preko tri stotine Subotičana.
Ovde je krajnje šturo predstavljeno ronjenje na dah, čisto radi upozorenja. Na kursevima se ide u detalje jer svaki ronilac osim bezbednog ronjenja, dužan je reagovati kao spasilac i voditi računa o svom paru jer NIKADA SE NE RONI SAM.
