Sava Babić (1934-2012) za života je preveo sa mađarskog na srpski jezik mnoštvo mađarskih prozaista, esejista i poeta, od Petefija (Talpra magyar, hí a haza!) do Hamvaša, i umnogome doprineo shvatanju Mađarske i Mađara u Srbiji (npr. "Mađarska civilizacija", Centar za Geopoetiku, 1996). Ovo "shvatanju" sam morao da iskrivim, zato što podrazumeva i čitanje neke od knjiga iz bogate Babićeve bibliografije, a jedna od najinteresantnijih je zbirka eseja "Neuspeo pokušaj da se tarabe obore", vodič kroz književnost Mađara u Vojvodini, ali i knjiga koja osvetljava probleme prevođenja sa mađarskog na srpski jezik, ali i šire.
U jednom od primera, Babić navodi kako je problem prevesti Amblem Petefi i Dve strane amblema Atila Jožef,
1.
Összetörték.Összetört ék.
Összetört-ék.2.
Ég könnycsepjét,Elföldelték.
Elföldelt ég.
zato što ovde imamo stihove koji imaju strukturu i rimu, imamo značenje reči, ali imamo i značenje koje dobijamo čitajući naslov, odn. poredeći stihove sa (tragičnim) životima ili tragičnim smrtima ovih mađarskih pesnika.
Tako iz komunikacije dva različita jezika često izostaju upravo najbolja (književna, poetska i druga) ostvarenja, što u krajnjem slučaju dovodi do zapostavljanja i nedostatka dvostrane komunikacije, odnosno dijaloga dve kulture koje se nalaze na istom prostoru. Čista dekomunikacija. Divide et impera.
Neki pesnici su pokušali da premoste ovaj problem prostotom izraza, brisanjem svih sofistikacija i suptilnosti jezika, ogoljavanjem do nepismenosti. Pokušali su da obiju jezik o patos i ispričaju priče i osećaje na najprostiji mogući način. Evo kako je to posložio Ištvan Domonkoš, pevajući o radu za tuđ račun (imigraciji):
ja biti
ja mađarski ne znati
strani život ima
novac jezik zastava
marka himna
predsednici vođe
naći odgovarajući
tamo gde dođe
mi umreti svi
pogrešno bojište
Ovo je pesma s početka sedamdesetih, kada je Mađar češće bivao imigrant nego domaćin.
Još jedna naizgled prostačka pesma peva o gastarbajteru, i pitanje je da li je moguće prevesti pesmu o strancu sa jednog na drugi jezik? Šta znači stranac u državi u koju je otišao, može li izazivati makar i mrvicu sasosećanja, empatije, makar zbog tragičnog života koji je pokušao da ostavi kući? Da li bismo ovog Mađara, koji nakon prevoda peva na srpskom, trebali čitati kao Srbina (zbog jezika prevoda) ili zadržavamo nacionalnu distancu?
generali
nacionalne književnosti
ja ne moći nacionalno
jak miris ima
praviti od inozemstvo
portabl domovina
ja ići inozemstvo
ma dozvola za rad ne treba
u kofer slanina
dve kile leba
ja granicu ne videti
ja videti novi vidik
ja ići inozemstvo
I šta bi se desilo kada bismo imali još udaljenije jezike, poput arapskog?
