Načuo sam da se grupica diletanata (u pozitivnom smislu) uhvatila poduhvata da napravi film o Stipanu Milodanoviću. Znam da im neće biti lako, da će se suočiti sa mnoštvom problema čija će oporost, nadam se, s godinama preči u slast, ali se radujem jer znam da film o Stipanu mora biti dobar. Nije važno, nek izvinu filmski radnici, ko radi film, važno je o kome i čemu taj film. Ako nema stvarne karaktere i sadržajnost, onda je film samo buržujsko iživljavanje neostvarivog života građanske klase, ili nekakve još bolesnije vizije.
Stipan je, moram toga da se prisetim, bio (i) osnivač i glavni pokretač Jugoslovenskog festivala jeftinog filma, u to čudno vreme kada su ljudi iz Kinoteke smatrali da je film natron traka, pa su s gnušanjem odbijali svaki pokušaj naracije uz pomoć manje vrednih (i daleko jeftinijih) tehnologija (tada VHS). Otud JFJF nikad nije imao mesta na palićkom filmskom festivalu, prvo iz prezira velikog prema malima, prema filmovima koji se ne puštaju sa kino-aparata (nego s video-bima), a posle, kada su i sami počeli da puštaju filmove s video-bima, verovatno iz prezira prema malim prostorima, jer je očito kulturna polisa festivala zasnovana na premisi da smo mi dužni da sve znamo o nekakvoj berlinskoj sceni, dok Berlin nije dužan da išta zna o nama. Otud ne vidim da je Subotica ičim dostojna ovakvog filmskog festivala, i predlažem da se festival premesti ako ne u Berlin ili Kan, a ono makar u Beograd.
Vratimo se na Stipana.
Zajedno smo bili osnivači i članovi Kluba ljubitelja umetnosti i nauke - KLJUN, i apropo Kljuna moram da ispričam jednu anegdotu:
Neku deceniju nakon prestanka rada KLJUN-a, Stipan dobije poziv državne institucije (za koju nikad pre ni kasnije nisam čuo) koja se zove nešto poput "Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije". Tu oni iskazaše nekakvo interesovanje za aktivnosti KLJUN-a, pa poslaše dve privremene honorarne saradnice da i nas anketiraju. Počne Stipan da nabraja, sve redom, ne preskakajući ni takmičenje u laganju, sve aktivnosti od neke 1994, a ova devojka, sve joj neprijatno, vidi se, želi da ga prekine pitanjem: "Dobro, ali šta radite danas?", ili "Dobro, ali šta radite sada?"
Danas? Sada?
"Sada vam pričamo šta smo radili pre deset godina."
Kako li me samo podsetilo na čika Jovinu pesmicu:
Još nije vreme
Još nije vreme
Još nije vreme
E, sad je dockan.
