Држава повећала давања за област руралног туризма, тренутно недовољно смештајних капацитета и у градовима и у руралним подручјима.
Туризмолози, власници објеката као и стручњаци различитих профила окупили су се у Еко центру на Палићу на трећем конгресу посвећеном руралном туризму. Мада се, како су рекли учесници, бележи стални раст интересовања путника за одмор у руралним подручјима и смештајима, у овој теми анализе треба почети од самих основа: за сада се не зна прецизно колико је учешће руралног туризма у укупној туристичкој привреде Србија, као што се не зна и како би, примера ради, дефинисали салаш и шта би он у категоризацији туристичког објекта требало да подразумева.
„Свакако да има простора за напредак у области руралног туризам, крајем прошле године издали смо приручних за рурални туризам. Држава је у априлу за салаше издвојила 25.000 евра и сви они који уложе 2.500 евра имају прилику да добију ова средства. Када причамо о руралном туризму, ми имамо аутентичне објекте као што су салаши, чарде, и овде на Палићу уз заједничку сарадњу са покрајинским Секретаријатом за привреду и туризам имали смо кампању „Војвођански ручак“ која је обухватала аутентичне објекте и кроз ту кампању промовисали смо не само богату војвођанску гастрономију која свакако јесте део руралног туризма, него смо промовисали и целокупну дестинацију Палић. Рурални туризам обухвата и ширу културу, циљ је да се унапреди и локална заједница и ми сви заједно стремимо ка одрживости у туризму. У нашој туристичкој понуди око 25 одсто је руралних подручја, ми немамо тачан и комплетан податак о учешћу у нашем туристичком промету, али знамо да у свету рурални туризам учествује око 30 одсто“ рекла је Наташа Павловић, директорка Туристичке организације Србије.
Покрајински секретаријат за привреду и туризам је на основу конкурса за субвенције туристичких смештаја у претходне четири године издвојио преко 500 милиона динара и приметан је све већи интерес гостију за боравак у руралним подручјима, рекао је покрајински секретар Ненад Иванишевић. Према његовим речима у припреми новог буџета планира се 50 одсто више средстава за подршку смештајним капацитетима пре свега у неразвијеним општинама.
„Ни у градовима у Војводини ми немамо довољно смештајних капацитета и овај конгрес има за циљ да децентрализује конгресну сцену Србије, јер не мора све да буде у Београду, Златибору или Врњачкој бањи, али с друге стране смештајни капацитети представљају озбиљан изазов за велике конгресе. Секретаријат поред задатка да повећа средства за помоћ смештајним капацитетима, има и потребу да заједно са Природно-математичким факултетом дефинише шта је салаш. Ми данас немамо дефиницију шта је салаш, а многи објекти се називају салашем. У разговору са Министарством туризма које је издвојило 150 милиона за помоћ објектима у сеоским насељима, договорили смо да заједно дефинишемо шта је салаш и да те салаше развијамо. Није природно да за све друго имамо дефиницију, да знамо шта је кафић, печењара, да знамо какве услове морају да испуне, а да се салашем може назвати ко год хоће и да на основу тога још очекује да буде помогнут од државе“ истакао је Иванишевић.
Према његовим речима тренутно у Војводини постоји око 200 објеката који су могу подвести под подвести под туристичке објекте који се налазе у руралним срединама. Повећање интересовања за смештај у руралним срединама могуће је пратити и кроз цене земљишта за изградњу, цене објеката и саме цена смештаја.
„На потезу од Беле Цркве до Врдника, који је најбрже растућа туристичка дестинација у Србији, м имамо пораст за скоро 30 одсто интересовања за боравак у руралним подручјима“ рекао је Иванишевић.
А.И.
