У холу Отвореног универзитета отворен је 20. Биофест, јединствена манифестација на нашим просторима која у средиште ставља промовисање органске производње и повезивање између произвођача и потрошача.
Ове године јубиларни 20. Биофест одвија се под геслом „Значај одрживе (органске) пољопривреде са аспекта климатских промена и зелене економије“ и на ову тему биће одржан и стручни, панел скуп. На овом међународном фестивалу органских производа присутно је петнаестак излагача, претежно из Војводине, али је су дошле и чланице Удружења жена из Врњачке бање.
„Очекујемо да на панел дискусији о органској и конвеционалној пољопривреди са апсекта климатских промена чујемо шта ће струка рећи, који су резултати досадашњих истраживања и како могу да помогну пољопривредницима да преброде последице. Јер, ово лето је било катастрофа за пољопривреднике. Што се тиче стања у органској производњи, сваке године је приметно повећање површина. У периоду од 2020 – 2023. године са 20 хиљада хектара органска производња је заснована на 29 хиљада хектара. У Војводини је сада на 9.000 хектара, а између 2020. и 2021. године имамо пад у органској производњи, али је дошло до опоравка и сада имамо 500 хектара више. То је и даље недовољан број. Ми имамо око 600 оператера. Наши произвођачи су претежно оријентисани на извоз, према анализима „Сербике органике“ чак до 99 одсто је био извоз сировина у Европску унију, док је сада нижи, извози се 90 одсто произведеног, што значи да се око 10 одсто продаје у нашој земљи. То је оно што је добро. Оно што је лоше је да још увек није расписан јавни позив за подстицаје на нивоу државе за биљну и сточарску производњу. Као Савет за органску производњу обратили смо се ресорном министарству писмом да се до краја године распише јавни позив и да се убудуће зна када органски произвођачи могу да рачунају на субвенције које нису мале: износе 62 хиљаде динара по хектару, што је 40 одсто више од субвенција у конвенционалној пољопривреди“ каже Сњежана Митровић, руководилац Организационог одбора манифестације и Удружења „Терас“.
Према њеним речима у последње две деценије кроз Биофест и друге активности успели су да однегују потрошача органских производа, развију еколошку свест и то претежно код млађе генерације.
„У години јубилеја време је да направимо новине, и да се прилагодимо младој поопулацији од 20 до 40 година старости, да радимо на повезивању органских произвођача и потрошача користећи савремене путеве комуникације, друштвене мреже, али и даље ћемо наставити са нашим едукацијама“ каже Митровић.
Управо током Биофеста биће одржана предавања на тему здраве исхране, посебно с аспекта коришћења житарица које су ретко у исхрани попут проса, биће организоване посете органским фармама, али и приказан филм о дану који су средњошколци провели на органској фарми.
На Биофесту награде су добили и истакнути произвођачи. Међу њима је и
Карољ Фекете из Новог Кнежевца који на 50 хектара производи шипурак који извози. „Сваке године је све већа потражња за органском храном. Задатак ми је да то ширим и промовишем, јер сам и сам произвођач садног материјала“ каже Фекете. Тaтјана Аврамов је из Бечеја и стоји иза предузећа „Рил ред“ које прави органски намаз од малина. Њен производ награђен је и у на сајму у Бриселу. „Потрошња органских производа је у порасту, али у Србији недовољно. Овдашње тржиште није довољно за развијање органског бренда, промене се одигравају спорије него што смо мислили зато већина фирми из ове области тежи ка извозу“ каже Аврамов.
Otvoren jubilarni XX Biofest
Autor teksta:
Fotograf:
Custom Search