Zgrada teatra još nije dobila upotrebnu dozvolu i koliko je poznato zastoj je nastao zbog neodgovarajućih materijala koji su ugrađeni u delu zgrade i zbog kojih ne može da se dobije saglasnost protivpožarnog odseka policije.
U dogovorenom roku, 22. aprila završeni su građevinski radovi i poslovi na uređenju dela enterijera na Narodnom pozorištu.
Bio je to trenutak velikog optimizma, jer su napokon okončani poslovi na adaptaciji, rekonstrukciji i dogradnji zgrade teatra započeti još 2007. godine. Tada se očekivalo da će pozorište ubrzo biti otvoreno a gradonačelnik Stevan Bakić najavio je da ta čast svakako pripada Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije koji se, kako je rekao, založio da završetak teatra bude realizovan kao projekat od nacionalnog značaja. Nakon 17 godina zgrada je, bar delimično, završena i političari su najavljivali, a pozorišni poslenici se nadali, da bi već od septembra nova pozorišna sezona trebala da se igra i na novoj sceni.
Ipak, za sada se to ne pominje kao izvesno, jer niti je pozorište započelo seobu, niti je pozorišna zgrada otvorena. U centru grada lepo sređena zgrada i njena sveže popločana okolina ograđeni su zaštitnom vrpcom i ne može joj se prići. U toku je dobijanje upotrebne dozvole za objekat, a zastoj je, kako je pre gotovo mesec dana saopštio gradonačelnik, nastao kod dobijanja saglasnosti odseka protivpožarne zaštite.
„To se dešava zbog toga što je u početnim fazama rekonstrukcije neko odstupio od projekta i umesto gipsanih ploča, u potkrovnom delu, postavio presovanu piljevinu. Ministarstvo unutrašnjih poslova ne želi u takvoj situaciji da potpiše upotrebnu dozvolu i tako treba da bude. Te nedostatke otklanjamo i nadamo se da ćemo uskoro dobiti dozvolu. Ali, ne samo to. Tokom ove četiri godine otklonili smo mnoge nedostatke, nismo mogli da pronađemo dokumentaciju za te prve faze, nervni slom sam doživeo dok smo sve to papirološki doveli u red“ objasnio je pre gotovo mesec dana gradonačelnik Stevan Bakić. Ova otvorena izjava o problemima koji postoje, bilo je i poslednje zvanično obraćanje na ovu temu.
Prema nezvaničnim informacijama, sporan je deo objekta za koji se smatralo da će naknadno biti trajno zatvoren, nakon što se postavi klimatizacija. Kako se kasnije ispostavilo, privremeno rešenje nije uklonjeno.
„Politika“ je poslala pitanja gradskoj upravi sa molbom da nadležni objasne u kome delu zgrade i u kom periodu izgradnje su nastali problemi, kako se oni rešavaju i da li iziskuju dodatne građevinske radove i ulaganja. Takođe, pitali smo koliko vremena je potrebno za njihovo rešavanje, kao i da li postoje još neke nedoumice oko dobijanja upotrebne dozvole za Narodno pozorište, i kada se očekuje da budu otklonjeni svi nedostaci.
Ni nakon nedelju dana odgovori nisu stigli, te za sada može samo da se nagađa o teškoćama u dobijanju upotrebne dozvole.
Narodno pozorište u Subotici je najstarija zgrada teatra u našoj zemlji, podignuto je 1854. godine po nacrtu Janoša Škultetija i spada u nepokretno kulturno dobro. U poslednjoj deceniji 20. veka u zgradi teatra je zabranjen rad jer je propadalo i više nije bilo bezbedno da bi 2007. godine napokon počeo rad na teatru po zajedničkom projektu kojim su rukovodili vođe oba tima nagrađena na konkursu – Zorica Savičić i Radivoje Dinulović, prof. dr Ranko Radović, kao i Ištvan Hupko, stalni koreograf Narodnog pozorišta, a u timu je kao pozorišni savetnik bio i reditelj Ljubomir Draškić.
Tokom 17 godina rekonstrukcije, dogradnje i adaptacije u kojoj su republika i pokrajina snosile pod 45 odsto troškova, a grad 10 odsto, nekoliko puta su radovi zaustavljani zbog nedostatka novca. Prema ranije iznesenim podacima u rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju Narodnog pozorišta do 2016. godine uloženo je 950 miliona dinara, a od 2016. godine ukupno oko tri milijarde dinara.
Po okončanju građevinskih radova u pozorište je, ipak, samo delimično završeno. Zgrada teatra sada ima kamernu salu sa između 100 i 150 mesta, i eksperimentalnu scenu koja dozvoljava modifikacije i može da primi između 100 i 300 gledalaca. U obe sale montirana je najsavremenija zvučna i svetlosna oprema i izolacija – kazao je ranije za Miloš Nikolić, upravnik Narodnog pozorišta.
U pozorištu, ipak, za sada nije obnovljena poznata, „klasična“ pozorišna sala, koja je u javnosti nazvana „koncertnom“, a za koju arhitekta dr Radivoje Dinulović kaže da je srce pozorišne kuće.
