Gradski muzej: Voda Palićkog jezera od 1781. do 1999.

Čet, 01.08.2024 - 18:22 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

Predmet meseca Gradskog muzej Subotica

„Voda Palićkog jezera od 1781. do 1999. godine” dr Đule Selešija

Predmet meseca „Voda Palićkog jezera od 1781. do 1999. godine” autora dr Đule Selešija, se nalazi na polici specijalne biblioteke Gradskog muzej Subotica pod signaturom K-II-1922 na mađarskom jeziku, a pod signaturom K-II-25 na srpskom jeziku. Reč je o knjizi koju je na maternjem jeziku autora na 150 strana, u tiražu od 300 primeraka, objavio 1999. subotički „Grafoprodukt” (A Palicsi-tó vize 1781-től 1999-ig), da bi sledeće, 2000. godine ona bila objavljena u dopunjenom izdanju, na 200 strana, u tiražu od 300 primeraka kod izdavača „Javno preduzeće Palić-Ludaš” na srpskom jeziku, u prevodu samog autora i Etelke Seleši. Knjiga počinje autorovom posvetom: „Ovu knjigu sam napisao iz ljubavi prema struci i rodnom kraju”.

Dr Đula Seleši (Szöllősi Gyula, Bajmok 14. februar 1926. – Segedin, 19. jun 2023) hidrobiolog, doktor bioloških nauka i univerzitetski profesor, bio je učenik subotičke muške gimnazije od 1938, a krajem 1945. je upisao sedmi razred kao vanredni učenik Državne mešovite gimnazije. U to vreme je direktor gimnazije bio profesor biologije Bela Šturc. On je delom i uticao na Đulu Selešija da nastavi da uči biologiju na Višoj školi za nastavnike u Novom Sadu 1947. Seleši se zaposlio kao profesor biologije i hemije krajem 1949. na subotičkom Učiteljskom fakultetu, a uporedo je studirao biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Od oktobra 1951. je postao redovan student napustivši dotadašnji posao. Od školske 1952/53. je četrnaest godina predavao biologiju u subotičkoj gimnaziji. Diplomski rad sa temom „Ishrana zemljoradnika iz okoline Subotice za vreme teških poljoprivrednih radova” je odbranio u junu 1954. Magistrirao je 1969. sa temom „Zooplankton Palićkog jezera”. Naslov njegove doktorske disertacije je bio „Prilog limnološkim istraživanjima nekih jezerskih ekosistema u Panonskoj niziji sa posebnim osvrtom na promene sastava biocenoza usled ubrzane eutrofizacije”. Rad je odbranio 29. aprila 1976. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Godine 1966. se zaposlio u Vodovodu gde ostaje 6 godina. Na molbu Uprave kupališta Palić je već od 1958. godine ispitivao kvalitet vode Palićkog jezera. Imao je vodeću ulogu tokom sanacije jezera 1971. Dvadeset godina je radio u Institutu za građevinarstvo. Predavao je i hidrobiologiju na subotičkom Građevinskom fakultetu. Objavio je sedam knjiga i veliki broj priloga u časopisima i zbornicima radova. Prevodio je i srednjoškolske udžbenike. Njegova autobiografija objavljena je 2014. („Emlékeim nyomában”). Počasni građanin Subotice je postao 2015. Tom prilikom je istaknuto da je Đula Seleši našem gradu stekao reputaciju u oblasti hidrobiologije, ostavljajući za sobom vredne i precizne smernice za buduće istraživače jezera Ludaš i Palić.

Knjiga je podeljena na 21 poglavlja. Obiman pregled obrađuje dešavanja sa Palićkim jezerom od prvog istraživanja analize vode po zahtevu lekara Janoša Libetrauta 1781, preko opisa radova istraživača koji su ispitivali hemijski sastav vode Palićkog jezera u narednim decenijama. Najdetaljnije je obrađen period od 1952. do 1971. i sanacija jezera koja je usledila nakon velikog pomora riba u maju 1971. Jedno poglavlje je posvećeno i eutrofizaciji tj. odumiranju flore i faune u jezeru. Poslednje poglavlje knjige se bavi temom zaštite i očuvanja Palićkog jezera. Knjiga je ilustrovana Selešijevim fotografijama, te snimcima Jožefa Fezea i Režea Vamoša, ali se tu nalaze i naučne tabele. Pored spiska korišćene literature (131 naslov) i dopunskog popisa autorovih radova (34 naslova) je navedena i beleška o autoru.

Mađarsko izdanje knjige je predstavljeno 29. jula 1999. u subotičkoj Gradskoj kući. O knjizi su govorili dr Ferenc Sebenji, dr Jožef Benak, profesor Lajoš Hovanj i Dragutin Miljković. Promocija knjige na srpskom jeziku je održana 5. juna 2000. godine u Mesnoj zajednici na Paliću. Tada su dr Jožef Benak, dr Ferenc Sebenji, inženjer Rudolf Cinkler i direktor Javnog preduzeća „Palić-Ludaš” Dragutin Miljković, istakli značaj ove knjige i za istraživanja i za zaštitu Palićkog jezera.

Izabela Papdi

Ličnosti: 
Autor teksta: 
Fotograf: 

Više o ovoj temi...

PREDMET MESECA: Die Urgeschichte des menschen : nach dem heutigen Stande der Wissenschaft (prev. Praistorija čoveka prema današnjem stanju nauke) / dr. Moritz Hoernes. Wien : Hartlebens Verlag, 1892. Gradski muzej Subotica (B-4963).

Predstavljeni predmet čuva se u biblioteci subotičkog Gradskog muzeja, a ovom prilikom publikaciju posmatramo iz aspekta oblikovanja knjige, odnosno primenjene umetnosti. Štampana je na nemačkom jeziku 1892. godine u Beču, od strane izdvačke kuće Hartleben. Knjiga je oblikovana u tvrdom povezu, a na 672 strane tematizuje područje arheologije, etnografije, antropologije i istorije civilizacije, a ilustrativne priloge čine 22 ilustracije koje zauzimaju celu stranu te 323 ilustracije smeštene u okvire teksta. Da se u...

detaljnije
Post date: Uto, 05.03.2024 - 09:08

PREDMET MESECA / Gabor Almaši: Učenica, 1939, gips, h: 42 cm, Gradski muzej Subotica (inv. br. U–689).

A HÓNAP MŰTÁRGYA / Almási Gábor: Tanulólány, 1939., gipsz, h: 42 cm, Szabadkai Városi Múzeum (ltsz. U–689)

Rani rad subotičkog vajara Gabora Almašija (Totovo Selo, 1911 – Subotica, 1994), pod nazivom "Učenica", nastao je 1939. godine. Autor je to vreme radio u subotičkoj fabrici nameštaja “Šipoš i sinovi”, a jedan od njegovih radova koji je tu nastao 1932. godine – rezbareni neobarokni sekreter Aleksandra Lifke – gotovo je stalno izložen u Gradskom muzeju Subotica, za razliku od skulpture koja se sada predstavlja. Međutim, i ovo delo biće izloženo na izložbi koja je u pripremi za ovu godinu, a stavljamo ga u fokus "Predmeta meseca"...

detaljnije
Post date: Sre, 21.02.2024 - 08:27

Titus Mačković (Subotica, 1851 – Subotica, 1919), jedna od ključnih figura subotičke arhitekture, bio je glavni gradski inženjer i projektant blizu 400 objekata. Spomenici njegovog rada su i danas neke od najlepših građevina u Subotici, po kojima je naš grad čuven: palata Lazara Mamužića, kuća Karolja Biroa, “Žutakuća” u kojoj se danas vrši edukacija budućih učitelja, najamna palata Stevana Milinovića na uglu Rudić ulice i Trga Cara Jovana Nenada itd.

Pretpostavlja se da je stručne knjige na nemačkom jeziku iz oblasti arhitekture, koje je Gradski muzej Subotica 2023. otkupio za biblioteku muzeja, Mačković kupio na svojim studijskim putovanjima Zapadnom Evropom nakon završenih studija arhitekture u Cirihu, Ahenu i Beču, koje je započeo 1869. Ovih dvadeset tomova knjiga pruža...

detaljnije
Post date: Sre, 06.09.2023 - 10:09

Među predmetima zbirke primenjene umetnosti u Gradskom muzeju Subotica nalazi se orman koji je nekada bio u vlasništvu Lajoša Vermeša, a izrađen je oko 1905. godine. Oznake na predmetima za opremanje kuće iz muzejske zbirke, naročito nameštaju, često ukazuju na njihovo poreklo (Beč, Budimpešta, Arad, Segedin), a u Suboticu su mogli dospevati trgovačkim putevima. Takvu nalepnicu na poleđini ima i ovaj orman, a ona nas informiše o tome da je u Suboticu dopremljen iz Segedina.

Izrađen je od jelovine, oraha, orahovog furnira, stakla, mesinga. U njegovom oblikovanju dominirajuće su ravne linije i geometrijski oblici pravougaonika i kvadrata, te kao takav predstavlja primer stila geometrijske varijante secesije. Takav je celokupan korpus, ali i njegovi sastavni delovi: bočni...

detaljnije
Post date: Pet, 02.06.2023 - 10:26

Na lokalitetu Hinga u Nosi 1948. i 1949. godine sprovedena su arheološka istraživanja 132 poznosrednjovekovna groba. Zanimljive nalaze čine pređice zapadnog porekla koje su izvorno imale funkciju broša. Na teritoriji Karpatskog basena ovi broševi su izgleda imali drugačiju funkciju pa su na grobljima pronalaženi u predelu struka što ukazuje da su činile deo pojasa. Takav je slučaj i sa nalazom iz groba 54 (A.2.89) sa lokaliteta Hinga.

Kružna prstenasta pređica/broš sa plastičnom unutrašnjom i spoljašnjom ivicom nosi natpis +HILF+MARIA+MER+T (Ti mi pomozi Marijo!) ispisan gotičkom majuskulom. Natpis je nakon slova T prekinut otvorom za iglu. Prečnik pređice je 3 cm i težina iznosi 4 g.

Usled drugačije funkcije ovih...

detaljnije
Post date: Uto, 04.04.2023 - 10:24
Custom Search