KRETANJEM DO ZDRAVLJA
Međunarodni dan fizičke aktivnosti, 10. maj
Svetska zdravstvena organizacija je pre više od dve decenije pokrenula inicijativu obeležavanja Međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Obeležavanje ima za cilj promociju fizičke aktivnosti i ukazivanje na doprinos u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja za sve generacije. Značajan cilj je usmeren ka mladima koji u procesu odrastanja treba da usvoje fizičku aktivnost kao važan deo svakodnevnog života.
Fizička aktivnost podrazumeva svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije i uključuje aktivnosti u slobodno vreme, kao i fizičku aktivnost u toku obavljenja poslova u kući i na poslu. Nedostatak fizičke aktivnosti je prepoznat kao vodeći faktor rizika za hronične nezarazne bolesti, a osobe koje su fizički neaktivne imaju 20-30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobama koje su fizički aktivne. Procenjuje se da je u svetu fizička neaktivnost odgovorna za četvrtinu slučajeva raka dojke, raka debelog creva i šećerne bolesti, te za oko trećinu slučajeva bolesti srca.
U svetu 1 od 4 odrasle osobe i 3 od 4 mlade osobe uzrasta 11-17 godina nisu dovoljno fizički aktivne u skladu sa preporukama SZO. Posebno brine trend smanjenja fizičke aktivnosti u populaciji mladih koji uglavnom vreme provode uz računar, mobilne telefone, tablete i TV. Statistike pokazuju da je u Evropi samo trećina mladih fizički aktivna prema preporukama za dobro zdravlje.
Istraživanje ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji (2022.) pokazuje da samo 31% učenika u 5. i 7. razredu OŠ i 1. razredu SŠ imaju preporučeni nivo fizičke aktivnosti - svaki dan 60 minuta. Dečaci su u svim uzrastima aktivniji od devojčica, a sa uzrastom opada broj fizički aktivne dece kod oba pola, posebno devojčica. Tako u 1. razredu SŠ samo 16% devojčica ima preporučenih 60 minuta fizičke aktivnosti svaki dan. U odnosu na ranije istraživanje (iz 2018.) beleži se pad procenta fizički aktivne dece u 1. razredu SŠ za 4% kod dečaka i 2% kod devojčica. Kada je reč o fizičkoj aktivnosti van školske nastave u slobodno veme dve trećine učenika bar tri puta nedeljno vežba tako da se zadišu ili oznoje (75%), dečaci više kao i u prethodnom istraživanju.
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije (2019.) je pokazalo da odrasli sede u proseku 4,7 sati dnevno, a ekscesivni sedentarni stil (7 i više sati sedenja dnevno) je imalo 23% odraslih stanovnika Srbije. U izvođenju aerobnih aktivnosti (fitnes, sport, rekreacija ili vožnja bicikla) barem 150 minuta nedeljno je učestvovalo samo 11% odraslih uzrasta 18-64 godine, više muškaraca (14,4%). Svakodnevno je hodalo u kontinuitetu bar 10 minuta 75,2% odraslih, a vozilo bicikl bar 10 minuta 9% stanovnika i to značajno više u Vojvodini (23,5%).
Fizička aktivnost dece je značajna za fiziološki rast i razvoj dece, izgradnju koštanog tkiva i dobru funkciju svih organa čime se smanjuje rizik od hroničnih bolesti u odraslom životnom dobu. Fizička aktivnost kod dece i mladih povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Zato je važno podsticati mlade da fizička aktivnost postane deo njihove dnevne rutine.
Pozitivni efekti svakodnevne fizičke aktivnosti kod odraslih su vidljivi u boljem kvalitetu života, energiji i zadovoljstvu, kao i dobrom zdravlju u svakom periodu životnog ciklusa. Važno je ukazati da fizička aktivnost doprinosi kontroli nivoa masnoća u krvi, sprečavanju stvaranja ateroma u krvnim sudovima, u prevenciji i terapiji povišenog krvnog pritiska, srčanih bolesti, moždanog udara, gojaznosti, šećerne bolesti i depresije.
Za dobro zdravlje se preporučuje odraslima najmanje 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta. Vežbanje je lek i kao svaki lek ima svoju dozu i količinu, učestalost uzimanja, oblik i trajanje. Da bi ostvarila svoje puno dejstvo fizička aktivnost treba da bude individualno dozirаna i kontrolisana. Ako do sada niste bili aktivni preporuka je da sa lepšim danima ovog proleća krenete postepeno, jer naglo i preterano opterećenje može da naškodi vašem zdravlju. Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje. Fizička aktivnost treba da bude raznovrsna jer time aktivirate različite grupe mišića. Kombinujte vežbe izdržljivosti, fleksibilnosti, snage i ravnoteže!
Potrudite se da što više slobodnog vremena provodite napolju i budete fizički aktivni. Prošetajte do posla ili zajedno sa decom vozite bicikl, igrajte stoni tenis, basket ili badminton u prirodi ili na pesku...
Izaberite kretanje jer je pokret osnova zdravlja!
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine, načelnica Centra za promociju zdravlja
