Na molbu koleginice Biljane Vučković prenosimo ovde njen tekst, pisan za Blic, vezan za problematiku kriptovaluta.
Prva presuda u Srbiji zbog spora oko kriptovaluta
Vrtuelne ili kripto valute, za koje postoji digitalni način razmene, iako se smatraju alternativnim valutama izvan granica državne monetarne politike, presudom Višeg suda u Subotici, po tužbi Duška Prole protiv nekada svog dobrog prijatelja Gorana Blagoičevića, dobile su, čini se, i svoju legalnu dimenziju koja je kod nas zabranjena.
Naime, Duško Prole iz Novog Žednika je pre dve godine podneo tužbu ovom sudu protiv Gorana Blagoičevića iz Subotice, radi isplate dinarske pritvvrednosti 10 bitkoina i 15.785 golema. On tvrdi da je bivšem prijatelju prema usmenom dogovoru dao 2017. godine 22.700 evra da bi za njega kupio bitkoine i goleme, što on nije uradio, međutim, Blagoičević tvrdi da je u pitanju klasična iznuda novca i izmišljena priča po kojoj se od njega potražuje čak pola miliona evra.
“Blic” je prisustvovao ročištima glavne rasprave, između ostalog, i kada su svedočili ljudi bliski Proletu, ali kada gotovo nijedan dokaz, predlog i pokušaji tuženog i njegovih punomoćnika, nisu bili prihvaćeni, niti mu je bilo omogućeno da objasni situaciju pred sudom. Parnica je okončana
presudom, po sudiji Jeleni Petrik Popović, u kojoj se navodi da se “tužbeni zahtev delimično usvaja, odnosno, da je tuženi dužan da Proletu isplati dinarsku vrednost 10 bitkoina, koja na dan podnošenja tužbe iznosi 49.036.865,30 dinara”.
Zanimljivo je da je suma od 22.700 evra, koliko tužilac tvrdi da je dao tuženom, do dana tužbe, dakle za četiri godine, “dostigla vrednost više od 420.000 evra”, a ostaje zanemarena činjenica da je ovaj jedinstveni sudski postupak prvenstveno trebao da pokrene brojna druga pitanja, jer trgovina bitkoinima, na način kako tvrdi podnosilac tužbe, nije zakonski prihvaćena opcija plaćanja. Zabranjena je!
Kada su dokazi u pitanju, kao ključni i prihvaćen, pojavila se fotografija obične fotokopije ekrana uz tvrdnju da je na njoj prikazana sporna transakcija, ali je sud odbio da utvrdi poreklo transkacije koje su išle preko kripto berzi u Luksemburgu, a koje nemaju dokaze bankovnih transfera. Takođe, na poslednjem ročištu glavne rasprave, kom je prisustvovao “Blic”, kao dokaz je preslušavan audio snimak za koji je utvrđeno da je sačinjen tajno, bez znanja tuženog.
SUDIJA REGULIŠE NEREGULISANO
Dragoljub Martinović, advokat iz Novog Sada, jedan od punomoćnika tuženog u parnici, kaže za “Blic” da je “donošenje ovakve presude pokušaj regulisanja prometa digitalne imovine u situaciju u kojoj je to očigledno zabranjeno, samim tim presuda je protivna pozitivnim propisima
Srbije”.
Čudno je da je posupajući sudija sebi dao slobodu da reguliše pravnu materiju, koja do kraja nije regulisana u ozbiljnim zakonodavstvima, a potpuno je izostavila činjenicu da ovakvi prometi imaju direktnu vezu sa poreskim propisima Srbije. Kao što se iz teksta vidi, promet se odigravao na kripto berzi, registrovanoj u Luksembrgu, daleko od naše jurisdikcije. Ono što mogu reći je da su administratori kripto berze bili najblaže rečeno iznenađeni činjenicom da neko iz Srbije pokušava da reguliše situacije proistekle iz trgovine na njihovoj kripto berzi. Možda se iz ove situacije javi praksa da sudije iz Srbije šaljemo na seminare da se upoznaju sa principom i funkcionisanjem kripto berzi u Luksemburgu, Londonu i Hongkongu, da bi valjano mogli da dele pravdu našim ljudima koji trguju kripto valutama na pijaci – kaže advokat Dragoljub Martinović.
Prema rečima advokata Srđana Sikimića iz Novog Sada, takođe iz tima punomoćnika tuženog, “u odnosu na postupak koji je tekao pred Višim sudom u Subotici, mora da ukaže da su ostala nerazjašnjena pravna pitanja kao što su pitanje dozvoljenosti pravnih poslova koji su bili predmet rasprave pred Sudom, zatim pitanje merodavnog prava, bilo procesnog bilo materijalnog prava”.
Suprotno svim definicijama virtuelnih valuta, Sud u Srbiji pokušava da virtuelnu valutu izjednači sa novcem, ne dajući za to nijedan pravno valjani razlog, pa je posledica ovakve donete presude pretvaranje novca u bestelesnu stvar. Ono što najviše zabrinjava je potpuno uskraćivanje
jednoj strani - tuženom, da dokazuje svoje navode i ravnopravno raspravlja pred sudom. Za slučaj potvrđivanja ispavnosti ovakvog postupanja suda posledice će osećati svi građani Srbije – kaže za “Blic” advokat Srđan Sikimić.
PRESEDAN U SUDSKOJ PRAKSI
Kako za “Blic” objašnjavaju advokati Marko Pušica iz Smedereva i Milenko Zarić iz Beograda,koji pred subotičkim sudovima i tužilaštvom postupaju kao punomoćnici i branioci tuženog Blagoičevića, “presuda Višeg suda u Subotici je paradigmatična iz više razloga i svi su negativne
prirode, jer stvaraju opasan presedan u sudskoj praksi”.
Na osnovu ovog presedana u praksi ćemo se susretati sa još većim apsurdima. Nepravnosnažna presuda je doneta u procesnom ambijentu bez zakona i mimo zakona, jer u vreme spornih odnosa u Srbiji nije bio na snazi nijedan propis koji eksplicitno uređuje materiju digitalne imovine i kritpovaluta, što vodi zaključku da merodavno i relevantno pravo za konkretni spor nije postojalo. Dalje, iz ove okolnosti proističe i stav o generalnoj nekompetentnosti domaćih sudova i sudija da sude u ovim pravnim stvarima, osim kada je u pitanju postupanje Posebnog tužilaštva za VTK i veća i sudija Višeg suda u Beogradu koji postupaju u ovoj referadi i to važi za krivične postupke, ne i za parnicu – kaže Pušica.
Ističe da je “propis koji je u tom trenutku trebalo da bude primenjen, ali koji samo u jednom segmentu rešava probleme sa transakcijama putem kriptovaluta u sajber prostoru bio Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma”.
POGREŠAN ZAKON
Ovaj zakon uređuje nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca koja može postupati u situacijama sumnjivih transakcija s kriptovalutama koje vremenski datiraju i pre stupanja na snagu i pre početka primene Zakona o digitalnoj imovini. Međutim, subotički sud je postupio na nezakonit način i zaobišao svoju obavezu da obavesti Upravu, pa je faktički pružio sudsku zaštitu nedozvoljenom raspolaganju i zahtevu tužioca, pozivajući se na odredbe Zakona o obligacionim odnosima, koji, i pored vrhunskog normativnog teksta, datira iz perioda koji nije poznavao trgovinu i transakcije u sajber prostoru – kaže Marko Pušica i dodaje da je ovaj zakon donet pre prvih međunarodnih konvencija i ugovora koje su usmerene na sprečavanje pranja novca u pravom smislu te reči.
U tome se ogleda i najveći apsurd presude, jer je subotički sud u ovom predmetu presudio na osnovu zakona, instituta i pravnih ustanova s kraja 70. godina prošlog veka, iako se aktuelni spor odnosio na jedan sofisticirani činjenično-pravni problem iz druge decenije 21. veka. Zato se
ovde radi o jednom nerazumnom i nepravičnom pristupu domaćeg suda koji nije zabeležen u našoj praksi – kažu advokati Pušica i Zarić.
SPORNI DOKAZI
Smatraju da je “ova presuda opasna i zato što je zasnovana na spornim dokazima čija se dokazna vrednost ne može saobraziti standardima koje propisuje zakon i prihvata sudska praksa”.
Spor je faktički presuđen na osnovu fotografije ekrana na kojoj je navodno zabeležena sporna transakcija kriptovalutama i koja je dostavljena u običnoj fotokopiji, iako kao takva nije mogla biti izvedena kao dokaz, jer je njena verodnostojnost osporena. Pored toga, presuda je doneta i na osnovu uvida suda u audio snimak tajno snimanog razgovora stranaka za koji je Osnovni sud u Subotici, u jednom ranijem krivičnom predmetu koji je okončan bez osude, utvrdio da je ipak bio snimljen bez znanja Gorana Blagoičevića, dakle neovlašćeno. Na takvim dokazima je bilo nemoguće obaviti sudska veštačenja, a isto važi i za presudu, ali ni to nije predstavljalo smetnju da se donese ova sporna i opasno paradigmatična presuda. Ovaj spor će svakako dalje biti rešavan u postupku po pravnim lekovima, što će garantovati zakonitost postupka koji je do sada vođen uz grube povrede zakona, jer je već sada očigledno, da subotičko pravosuđe nije bilo kompetentno da reši ovu spornu situaciju – izjavili su Marko Pušica i Milenko Zarić.
“Blic” je kontaktirao advokata Dragana Mileusnića iz Subotice, punomoćnika podnosioca tužbe, Duška Prole, koji je rekao da “u dogovoru sa klijentom, smatraju da je preuranjeno da komentarišu odluku suda, s obzirom da ista nije pravosnažna”.
Sud je svoju odluku obrazložio, te u ovoj fazi postupka, ne želimo da komentarišemo presudu – navodi se u odgovoru.
GRAĐANSKO-PRAVNI ODNOSI
Iz Višeg suda u Subotici odgovorili su za “Blic” pre donošenja presude, da je u toku njena pismena izrada i da treba da bude dostavljena parničnim strankama na koju oni imaju pravo žalbe u roku od 15 dana od dana prijema presude, Apelacionom sudu u Novom Sadu, kao drugostepenom sudu, što ovaj postupak još uvek ne čini pravnosnažno okončanim. Na pitanje o već pomenutim dokazima iz suda su odgovorili da će “dokazi koji su u toku postupka izvedeni biti analizirani, kako pojedinačno tako i u međusobnoj povezanosti, a činjenično-pravni osvrt kao i razloge odbijanja izvođenja pojedinih dokaznih predloga, postupajuća sudija će izneti u pismenom obrazloženju presude”.
Na pitanje kako tumače vođenje postupka povodom nečega što je u Srbiji nedozvoljeno do 2022. godine, a još uvek nije regulisano ni u evropskom zakonodavstvu, odgovor glasi : “Sudska nadležnost u konkretnom slučaju nije dovedena u pitanje. Na konkretan parnični postupak
primenjuju se odredbe zakona koje regulišu građansko pravne odnose jer je u pitanju obligaciono pravni odnos”.
O spornim pitanjima sudskog postupka nije moguće raspravljati mimo odgovarajućeg sudskog postupka, a sud se u presudi ne može izjašnjavati o pitanjima koja pak nisu predmet sudskog postupka – odgovoreno je za “Blic”.
U TOKU KRIVIČNI POSTUPAK
Protiv Blagoičevića se vodi i krivični postupak pred Osnovnim sudom u Subotici. Isti je pred OJT u Subotici započet naredbom o sporovođenju istrage zbog krivičnog dela prevara, a u vezi sa istim događajem oko transakcija kriptovalutama.
Ovaj postupak je nastavljen i aktuelno se vodi zbog krivinog dela utaje, ali, iako je optužni predlog podnet u julu mesecu 2023. godine, dakle pre 6 meseci, odbrani još uvek nije dostavljen optužni akt, niti je glavni pretres zakazan. Mi smo kao branioci veoma zabrinuti, jer se postupak nerazumno odugovlači. Pri tom, iako po našem sudu nema dokaza za optužbu i osudu u ovom predmetu, brine nas nepostupanje subotičkog suda, a sumnjamo i da sve to može imati veze sa skandaloznom presudom u parnici. Sledom takvog iskustva možemo očekivati slične presedane, ali nećemo odustati u odbrani prava našeg klijenta i prizivanja zakonske zaštite od neosnovane i nedokazive optužbe i u krivičnom postupku – kažu advokati Marko Pušica i Milenko Zarić.
