Radovi na prošrienju graničnog prelaza produženi za godinu dana, prethodni rok je bio spetembar prošle godine, novi septembar ove godine
Rok za završetak radova na proširenju graničnog prelaza Horgoš pomeren je za septembar ove godine, odnosno godinu dana kasnije nego što je prvobitno ugovoreno.
Početkom godine, 3. januara potpisana je izmena Ugovora o radovima na izgradnji i rekonstrukciji graničnog prelaza Horgoš između Ministarstva građevinarstva i konzorcijuma koje predvodi preduzeće „Jadran“ DOO Beograd. Ova izmena je drugo produženje roka za završetak radova, i njihovo okončanje produžava se do kraja septembra 2024. godine. Kao razlog za produženje ugovora navodi se da „zbog Projektnog zadatka separata i izmena projekta za građevinsku dozvolu, Izvođač nije u mogućnosti da završi radove iz Ugovora”.
Prethodno je, sredinom septembra 2023. godine ugovor takođe izmenjen te je umesto predviđenih 30 meseci, odnosno kraj septembra 2023. godine za završetak radova određen novi rok a to je kraj prošle godine. U obrazloženju je navedeno: „Menja se rok za izvođenje radova tj menjaju se odredbe Osnovnog ugovora i to član 5. stav 2. koji se odnosi na rok za izvođenje radova na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš zbog nemogućnosti pristupanja pojedinim parcelama (eksproprijacija).“
Pre toga ugovor o izgradnji je promenjen i u pogledu cene jer su poskupeli radovi te je vrednost radova na proširenju graničnog prelaza Horgoš povećana za 248,6 miliona dinara. Umesto ranije dogovorenih milijardu i 740 miliona, radovi nakon izmene ugovora koštaju milijardu i 988 miliona dinara.
Radovi na izgradnji i proširenju graničnog prelaza Horgoš započeli su decembra 2021. godine potpisivanjem ugovora sa izvođačem, ali su radovi na terenu započeli marta naredne godine. Konzorcijum građevinskih preduzeća predvođenim preduzećem „Jadran“ na teren su izašli marta 2022. godine kada su počeli radovi na prvoj i najvećoj fazi koja je obuhvatala preko 50 hiljada od predviđenih ukupno 112 hiljada kvadratnih metara izgrađenog prostora.
U obrazloženju koje je uradio Saobraćajni institut CIP stoji da bi rekonstrukcija graničnog prelaza trebala da smanji gužve i čekanje u kritičnom periodu a to su praznici i godišnji odmori. Takođe se kaže: „Analizom uzroka saobraćajnih gužvi može se utvrditi da u najvećoj meri na to utiče ne samo nepostojanje potrebnih sadržaja na samom graničnom prelazu, već i način rada graničnih službi susedne države.“
Rekonstrukcija i proširenje treba da omoguće dodatnih šest traka na graničnom prelazu kao i bolje uslove za rad pratećih službi. Na taj način postojećih ukupno 16 traka na prelazu bilo bi povećano na 24 kolone.
Jedan od razloga za proširenje graničnog prelaza su i velike gužve i čekanja kako u putničkom, a posebno u teretnom saobraćaju, ali i nedostatak odgovarajućih uslova za rad pratećih službi na graničnom prelazu.
Protokolom između Srbije i Mađarske predviđeno je da dnevni kapacitet bude 450 kamiona, međutim, u praksi se pokazalo da to nije dovoljno za nesmetan protok i obavljanje prekograničnog teretnog saobraćaj.
Inače, upravo zbog velikog zadržavanja teretnog saobraćaja i čekanja robe na granici, najavljena je i rekonstrukcija graničnog prelaza Kelebija. Prelazi Horgoš i Kelebija naši su najfrekvetniji granični prelazi prema Mađarskoj i otvoreni su 24 časa.
A.I.
