08. novembar 2023. godine
Evropska inicijativa SZO za nadzor gojaznosti dece (ili COSI) je jedinstven sistem koji više od 10 godina meri trendove prekomerne težine i gojaznosti među decom osnovnoškolskog uzrasta. Šesti krug COSI je održan tokom školske 2021–2023, a rezultati se očekuju sledeće godine.Prema rezultatima petog kruga u Evropi (2018-2020.) 29% dece uzrasta 7 do 9 godina živi sa prekomernom težinom, uključujući gojaznost. Veći je broj dečaka sa prekomernom težinom nego devojčica (31% v. 28%). Prema istom izveštaju 87% dece se svakodnevno igra napolju bar sat vremena, a voće jede svaki dan 43% i povrće 34% dece.
Od svog pokretanja 2007. godine, COSI je doprineo boljem informisanju o problemu gojaznosti kod dece i pokrenuo političke inicijative i odgovore javnog zdravlja na epidemiju gojaznosti u regionu. Podaci COSI pokazuju trend smanjenja zastupljenosti prekomerne težine u Grčkoj, Italiji, Portugalu, Sloveniji i Španiji u odnosu na sam početak nadzora 2007-2008. godine. I pored smanjenja prekomerne težine i gojaznosti u zemljama Južne Evrope i dalje je zastupljenost gojaznosti među najvišima u regionu. Zbog toga su hitno potrebne bolje politike radi preokreta trenutnih trendova gojaznosti u detinjstvu u Evropskom regionu.
U Srbiji se beleži porast gojaznosti i kod dece i kod odraslih. Prema rezultatina poslednjeg nacionalnog istraživanja o zdravstvenim ponašanjima školske dece (2018.) najveći procenat prekomerno uhranjenih devojčica je u petom razredu osnovne škole (19%), a dečaka u sedmom razredu (21%). Bar jednom dnevno jede voće 45% devojčica i 39% dečaka, a slična situacija je i sa povrćem (46% v. 37%). Tek jedna trećina dece je fizički aktivna svaki dan bar sat vremena, dečaci više nego devojčice. Učestalost unosa voća i povrća opada sa uzrastom školske dece, kao i fizička aktivnost.
Zdravstveni radnici upozoravaju da je prekomerna težina i gojaznost u dečjem uzrastu faktor rizika za razvoj srčanih i plućnih oboljenja, kao i dijabetesa, koštano-mišićnih i probavnih komplikacija sve prisutnijih u dečjem uzrastu. Prekomerna težina u dečijem uzrastu dovodi do deformiteta kostiju i skeleta, lošeg držanja i nepravilnog razvoja tela, loše koordinacije i kontrole pokreta, nespretnosti i češćih povreda. Gojaznost može imati i brojne posledice po mentalno zdravlje u vidu nedostatka samopouzdanja, depresije i poremećaja ponašanja u ishrani.
Evropski dan pravilne ishrane i kuvanja sa decom je inicijativa koja populariše značaj zdrave ishrane među decom na zabavan i atraktivan način podstičući ih da izaberu uravnoteženu ishranu i da se više bave sportom. Veliki deo zdravih životnih navika gradi se u detinjstvu. Važno je od najranijeg uzrasta učiti decu principima pravilne ishrane i osnovnim veštinama zdrave pripreme obroka. Deca, koja shvataju važnost zdrave ishrane i znaju kako da biraju svoju ishranu, imaju veću verovatnoću da će voditi zdrav život tokom odraslog doba. Gojaznost se može prevenirati. Brinite o zdravlju vaše dece i učite ih zdravim navikama. Budite im dobar primer.
Prim. mrsc.med.dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine
Načelnik Centra za promociju zdravlja
