Akvapark ili SPA centar, kako želite, je krenuo sa radom, ljudi pristižu i njihovi komentari su pozitivni, nisu imali prilike ovako nešto kvalitetno videti u našem okruženju (do granice)
Zakupci si izložili svoje planove, prikupljaju informacije od korisnika koji dođu i zapisuju primedbe u cilju da podignu nivo usluge na viši nivo u narednom periodu, a naročito za sledeće leto.
Tobogani, spoljni termalni bazeni koji su u fazi izrade - rekonstrukcije obećavaju da će se tamo moći lepo provesti sugrađani, dan ili dva za vikend, a i gosti iz okoline, jer kaže se da je akvapark konkurentan sa cenama.
Lepo, čekamo sledeće leto za korištenje spoljašnjih elemenata akvaparka.
A šta je sa vodom jezera Palić?
Ovih dana jezero je pri obali prekriveno opet sa zelenim algama i mehurima gasova zarobljenih u nagomilanim nakupinama algi. U zavisnosti od vetra, nekada je istočna, pa zapadna, pa severna obala, vrlo neprijatna za videti.
Juče sam posle dužeg vremena obišao IV sektor pešaka i sa mesta na mesta fotografisao detalje staze za pešake i bicikliste, da bi se uverio u kakvom je stanju, zaštitni pojas biljaka posađenih pored staza, takođe.
Početna tačka je bio Ženski štrand i pravac je bio ka Jahting klubu.
Što se tiče staze, popločane ili asflatirane koja sada omogućuje podužu bezbrižnu šetnju da ne uganete nogu, nedaj bože, slomijete, ona je odlična i pravo je zadovoljstvo šetati ili voziti bicikl istom.
I pored nepovoljnih uslova kakvo smo imali vreme, biljke su se primile u većini slučajeva i bit će nešto od zaštitnog pojasa.
E sada o delu gde staze nema, ili je samo probijena kroz šipražje, tu je situacija drukčija, tu treba da gledate gde ćete stati. Objekti pored staze su uglavnom ograđeni osim na par mesta na južnoj obali. E tu vas mogu iznenaditi psi čuvari, sa glasnim lajanjem a možda i približavanjem, tako da je tamo dobro poneti neki štap da imate kraj sebe.
Na nekim delovima “staze” zapadne obale a naročito južne, prolazak vozila je moguć samo za džipove, a na nekim mestima ako je kiša, možda ni njima. Uglavnom za sada pecaroši prolaze uz pažljivu vožnju zapadnom obalom i delimično južnom.
Kada smo kod pecaroša, ne svih, problem sa smećem koji ostavljaju je evidentan i izgleda da se sa time upravljač ne može izboriti.
Povećanje broja kanti za smeće, na odgovarajućem razmaku, koje bi se češće praznile bi sigurno doprineo da većina istih počne da ih koristi. Neće ljudi da se udaljavaju previše od pecaljki.
U prolasku sam na kratku porazgovarao sa jednim od urednih pecaroša.
- Ja moje “smeće” ponesem sa sobom u kolima. Stvar je u kulturi nas samih, kućno vaspitanje je za to potrebno.
- Kako riba ide? - gledamo vodu pored pecaljki, danas vetar duva na branu i negomilale su se algae i čine pokrov na površini vode. Misliš nema ništa ispod, kad jedna poveća belouška promakne kroz tepih i uvuče se u trsku pored obale.
- Pa i ne. Ovih dana nema ribe.
- Šta kažete na ovu razliku u kvaliteti vode, - stojimo na brani između III i IV sektora, - voda koja preliva u turistički deo je definitivno druge kvalitete. Očima se vidi.
- Jeste, ovde je problem mulj! Juče sam morao da uđem u vodu, zakačila mi se udica sa ribom i ušao sam da je otkačim. Propao sam skoro do kolena, jedva se isčupao, papuče mi ostale pa sam morao da ponovo uđem. Tako se oko mene podigao mulj i smrad da, uhhhh. Ja mislim da su to naslage “hemije” od ranije i da oporavka vode, odnosno jezera, nema dok se ono ponovo ne isuši i očisti od istog. Kao malog me otac dovodio kada je bilo prvo isušivanje jezera, no nisu tada odneli mulj, ja mislim da to mora biti rešenje za boljitak jezera.
- Hmmm, postavka vlasti u gradu ne deli vašu ideju. A naročito ne sada kada su stvari krenule na Paliću. - rekoh. No i ja se slažem sa vama, ništa bez dobre vode u jezeru. Prečistač pogura čitavu zapreminu jezera jednom godišnje, dajući svežu vodu. Ali ipak, sledeći korak bi morao biti kanalizacioni prsten oko jezera.
- Ali ipak napredak je napravljen ovih godina, urađeno je poribljavanje, smuđ je dokaz da je voda “dobra”. - nastavio sam.
- Da, bilo je smuđa. I onda su u novembru prošle godine došli džipovi sa BG oznakama. Pobacane mreže par dana i izvučena riba. Ljudi su zvali policiju ali ona nije reagovala, nisu izišli! Sada retko da neko upeca smuđa.
Hebi ga, mislim u sebi. Pozdravili smo se i ja sam produžio dalje. I vidim razvučenu traku, pored ivice brane sa desne strane kada se kreće ka jugu, PAZI ! I pažljivo se približim i vidim da je voda načela branu kao i obalu na više mesta u četvrtom sektoru, naročito na delu visoke “žute” obale na jugu. Tamo na jednom mestu je došlo do odrona tako da ova probijena pešačka staza je ugrožena, a ako se potencijalni biciklista, koji se usudi ići tom stranom, malo zaleti neće primetit i završit će par metara dubije u obali jezera.
Odmorišna mesta, natkriven sto sa klupama, su dobrom stanju, ali opet negde nedostaju kante za smeće, ili su prepune uglavnom sa praznim plastičnim flašama.
Poljoprivrednici, sada u skidanju kukuruza ili suncokreta, sa ogromnim maašinama, prilično smeća od čutaka, listova kukuruza se iznese direkto na stazu.
Prvo odmorište je bila paprika čarda sa svojom terasom koja ima najbolji pogled na jezero, naročito u vreme zalaska sunca. Girice sa krompirićima i malim bakšišom koštale su 800 din.
I popodnevnom suncu, akvapark je izgledao lepo. U 18.00 je bila održana press konferencija, o tome videti ovde - https://www.subotica.info/2023/09/20/planovi-zakupca-akvaparka-palic
Na kraju ovog obilaska, đus od svežeg crvenog grejpfruta u ponudi terase štranda, je bio odličan završetak i osveženje na ovom putu.
Pedometar je na kraju ispisao oko 18000 koraka. Realno ovo je bila šetnja i radi testiranja novog "fotoaparata" - Samsung S23 Ultra.