После затварања подвожњака у улици Максима Горког највећи део саобраћаја је преусмерен на саобраћај преко Мајшанског моста. Мајшански мост је сада постао жила куцавица града. Постављен је семафор за који можемо рећи да је добро синхронизован и да колико толико смањује гужве, јер му је време рада добро подешено. Мада, гужве које се дешавају сада у летњем периоду, и нису гужве. Прави показатељ ће бити почетак школске године, јесен и зима.
Сви ми знамо да је већ годинама стање моста катастрофално. Мајшански мост је изграђен, односно реконструисан 1980-81. године на темељима старог моста из 1912. године. Сада, после 40 година његове експлоатације имамо ситуацију где су средишњи стубови потпуно деградирани, који су у стању распадања. Оронула је и попуцала бетонска конструкција, арматура стубова изложена спољним утицајима је кородирала.
Још 2013, пре десет година, стручна лица са Грађевинског факултета у Суботици су урадила анализу стања и предложила мере. Предмет хитне санације требали су бити средишњи стубови и горња плоча. Санација средишњих стубова никада није урађена. Урађена је још једна анализа кроз јавну набавку ,,Преглед Мајшанског моста и анализа стања,, заведена под бројем ИИ-404-2-8/2020, али нам није била доступна. Урађена је за време мандата, директора ЈП За управљање путевима, урбанистичко планирање и становања, Предрага Радивојевића.
Поставља се просто питање, ако узмемо у обзир да је пре десет година предлагана хитна санација дела моста, да ли ће Мајшански мост издржати садашњи интензитет саобраћаја и поред кородирале арматуре и попуцалог бетона?
Иако се градски ,,стручњаци,, нису оглашавали по овом питању надамо се да нема бојазни од било какве непредвиђене ситуације везане за Мајшански мост, мада би се грађани Суботице много боље и опуштеније осећали при преласку преко моста, да су надлежни ипак предузели мере опреза и тражили да се поставе решеткасти стубови поред средишњих стубова који би преузели део оптерећења.
Двери Суботица
