Шест република и две покрајине – или осам жена које су на челу Нове Југославије у „Кабареу Југословенке“ Ивана Леа Лема, редитеља нове премијере у Народном позоришту
За подизање револуције и изградњу паралелне историје, у којој ће Југославија бити неко боље и уважавано место на светској мапи потребна је била енергија свих женских чланица ансамбла Драме на српском језику Народног позоришта у Суботици.
На челу онога што је названо Феминистичка акција, или скрећено ФАК, је Сузана Вуковић као Даница, а њене саборкиње су Сања Моравчић, Јелена Михајловић, Кристина Јаковљевић, Моња Медаковић Вуксановић, Николина Вујевић, Весна Кљајић Ристовић, Софија Мијатовић и у аудио улози Миња Пековић. Оне су осам прича испричаних на језицима бивших република и покрајина.
„Када смо договарали, моја идеја је била да буде женска прича, а добили смо женску револуцију“ каже Јелена Михајловић, уметничка директорица Драме.
Иза ове револуције стоји Иван Лео Лемо који потписује и драмски предложак и режију представе „Кабаре Југословенке“ који ће, пригодно, премијеру имати 25. маја у 19.30 часова на сцени „Јадран“ – ето још једне неочекиване везе са простором који више не постоји као актуелни политички појам, али је очигледно веома жив и присутан у култури, менталитету и свакодневном животу.
Кабареи представљају значајан опус редитеља Ивана Леа Лема, и овај у Суботици је седми и са њим, каже, завршава овај циклус током којег је радио у Сплиту, те у Загребу. Поигравао се разградњом патријархата или како објашњава: „Мрачњикавој сили која је пишући историју довела свет до слепих улица у којима нико од нас није срећан. У сваком кабареу причао сам женске приче за које су ме инспирисале животне ситуације и познавање глумица са којима радим.“
И у Суботици има већ своје познате сараднике - глумице Сузану Вуковић и Сању Моравчић са којима је претходно радио три представе у овдашњем театру. Инспирација му је била и Суботица. „Мени се овде увек највише допадала мултикултуралност, мени је док ходам Суботицом исто као у Амстердаму. Представа се дешава у идеалном граду јер постоје ширине које су редитељима и глумцима инспиративне, а можда становници нису ни свесни у којој мери је то важно“ каже Иван Лео Лемо и додаје да је назив „Кабаре Југословенка“ створен управо у договору са управом суботичког театра.
Према речима редитеља његов драмски предложак изворе црпи из неколико личних и историјских чињеница: до руку му је дошао план ЈНА из раних осамдесетих, кодног имена „Јединство“, војног пуча у случају дестабилизације власти након Титове смрти. „То је војни план, и мени се то учинило занимљиво, шта би било да га се докопала нека организација, рецимо женска. И онда Феминистичка акција на последњем слету 1988. године искористи ту малаксалост политичке гарнитуре и преузме власт. Одатле ми пратимо менталитетски, политички, економски, паралелну историју Југославије“ објашњава Иван Лео Лемо.
Политичка збивања нису у првом плану представе, причом ипак доминирају интимне судбине јунакиња, али политика провејава кроз представу као неизбежна тема која све повезује у целину. У његовом паралелном свету створена је Нова Југославија која је и даље на челу покрета Несврстаних.
„Мени се увек свиђала та политичка позиција несврстаних, отац ми је као морнар био са Титом на Брионима од 1968. до 1972. и имао много грађе и слика, и можда грешим, али мислим да сам видео да је четири петине света био Несврстано. У нашем паралелном универзуму Нова Југославија је у Новом хладном рату и важан фактор и трећи саговорник у поларизацији света, јер сам хтео да доведем ту материјалну матријархалну револуцију до тога да је трећи политички фактор у свету“ каже Иван Лео Лемо.
Сарадници на представи су кореограф Ален Сесартић, композитор Звонимир Дуспер Дус, сценографкиња Весна Режић, а костимограф Марко Маросиук.
----
Море речи
Глумице у представи имају дуге текстуалне деонице на неком од језика некадашње државе.
„Мислим да никада нисам имала овакав изазов, јер се ретко дешава да радим са редитељем који је и аутор текста. Лемо је донео громаду, комплексну оркестрацију, која изгледа лако на први поглед, али тражи велики глумачки напор, рад, учење, сплаварења по том мору речи, реченица које иду као вода, које су стихијске, непредвидиве, које мењају смер и увек имају нови квалитет. Његова реченица полако капље и на тебе се одједном слије киша појмова, па се строваљујеш са њима низ водопад и улазиш у вихор значења да би дошао до новог квалитета. Потребна је и дисциплина, концентрација и глумачка кондиција да се из минута у минут мењају жанрови, из епског у лирско, из комичног у трагично. Али, уживање је кад то успемо да савладамо и плутамо по измаштаној алтернативној историји“ испричала је глумица Сузана Вуковић како је текао процес рада на представи „Кабаре Југословенке“.
А.И.
