У дефинисању својих циљева Удружење „Клара и Роса“ издвојило је организовање културних дешавања, сопствену културну продукцију и развој грађанског активизма.
Оног тренутка када се отворе масивна дрвена врата старе куће у центру града, посетилац крочи у простор у којем су креативност, машта, боје и облици утиснули јасан уметнички печат. Високе, простране собе идеално су место за окупљања, пројекције, радионичке програме, све оно чиме се бави Удружење грађана „Клара и Роса“. У најмањој просторији смештени су писаћи столови самосталних уметница Гордане Вуков Цигањик, Даниеле Мамужић, Карине Нађ, Јелене Грујичић и Анамарије Тумбас.
„Дуго смо трагале за простором пошто смо то препознале као један од кључних проблема у Суботици у којој се друштво поларизује. Важно нам је било да створимо један грађански простор, центар који ће бити наднационални, грађански и у којем ће се људи различитих генерација, различитих језичких, друштвено-економских позадина моћи да се сретну и да раде. Овај простор је пре свега радни, али максимално користимо његов потенцијал и он је и излагачка сала, и место за пројекције“ каже нам Гордана Вуков Цигањик, глумица која овог пута преузима улогу неформалног портпарола.
Удружење „Клара и Роса“ иницирало је оснивање Центра за савремену културу и уметност као кровног удружења које окупља око 40 појединаца и 12 уметничких удружења из Суботице.
„То је платформа која омогућава да сарађујемо, али свако удружење ради своје програме“ објашњава Вуков Цигањик.
У дефинисању својих циљева Удружење „Клара и Роса“ издвојило је организовање културних дешавања, сопствену културну продукцију и развој грађанског активизма.
„Идеја нам је да развијамо критичко мишљење, дигиталну писменост, а све то радимо имајући на уму врхунске вредности интеркултурализма и изградње заједнице на два језика. Интекултурализам не схватамо само у националном смислу, већ укључивањем свих који су другачији. Наш циљ је да се срећу појединци из свих области где постоји дуализам, попут село-град, различите уметности, да овде имају простор за експеримент, слободу промишљања, изражавања и размену идеја“ наставља Вуков Цигањик.
Развијајући ову идеју начиниле су и радио драму са женама из Суботице и села Мала Босна. Настала је из шест креативних радионица са женама различитих годишта и језика, те је сакупљен документарни материјал из кога је настала радио драма. „Био је то својеврсни експримент, јер увек нам је потребан и додатни визуелни садржај, а овде само седимо, ћутимо у мраку и слушамо“ кажу чланице „Кларе и Росе“ и колико их је радовало што су жене, које су у почетку тврдиле да немају шта да кажу, проговориле аутентично и упечатљиво, а сав звучни материјал може се наћи на њиховом сајту.
Удружење је у великој мери окренуто ка независној уметничкој сцени и једна од првих ствари које су урадиле је Каталог уметника, графичара, сликара, вајара, мултимедијалних уметника који су у периоду од 1970. до 2000. године рођени или радом везани за Суботицу. „Успели смо да представимо 46 уметника, велики број њих више не ствара овде, али су у публикацији њихове биографије и радови“ каже вајарка Даниела Мамужић која је била аутор овог великог подухвата.
У простору у центру града настоје да сваког четвртка одржавају пројекције филмова, углавном документарних или студентских радова са наше и академија у региону. У договору са директорима средњих школа разговарају са младима и позивају их на радионице са циљем да ослушну њихове циљеве, очекивања, страхове.
„Желимо све то да адаптирамо у „Ромеа и Јулију“ где ће, насупрот Шекспировом времену, све улогу играти глумице, а представа ће бити изведена у овом простору почетком наредне године“ каже Вуков Цигањик. Први пут ове године учествоваће и у Ноћи музеја, а обраћање уметницима и грађанима остаје њихов циљ.
„Независни уметници су наша циљна група, увидели смо да је важно повезати их, као и повезати и савремену уметност са грађанима. Потребно је демократизовати уметност, зато се наше акције одвијају у јавном простору и културу и уметност користимо као средство друштвене промене, начин на који скрећемо пажњу на проблеме које препознајемо у друштву. Жеља нам је да допремо до грађана, јер циљ и сврха културе и уметности није да буду сами себи довољни, или за професионалце и стручњаке, јер се тако лишава моћи коју има када је свима доступна“ каже Вуков Цигањик.
