Светски дан бубрега обележава на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у преко 100 земаља широм света, а од 2006. обележава се сваке године 2. четвртка у месецу марту. Глобалне поруке организатора – ове године иду под слоганом: ”Здравље бубрега за све – Припрема за неочекивано, подршка рањивим”. Циљ обележавања је и подизање свести становништва широм света о растућем оптерећењу болести бубрега и промовисање здравља бубрега кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравствн. заштити. Потребно је уклањати препреке у бољем разумевању здравља буб. како од стране сваког грађанина, здравственог радника, тако и од стране креатора здравствене политике. Узимајући у обзир чиљеницу да је лечење хрон. бол. бубрега повезано са високим трошковима, превентивне мере, а посебно мере примарне превенције имају заиста немерљиву вредност. Међутим, економски трошкови су мерљиви, али бол и патњу оболелих, као и њихових породица, није могуће измерити! Да би се успешно смањивала оптерећеност болестима бубрега веома је важно подизање свести о томе, као и учење појединаца о најважнијим факторима ризика и начинима превенције. Овогодишња кампања, са слоганом: “ЗДРАВЉЕ БУБРЕГА ЗА СВЕ“ усмерена је ка имплементацији конкретних мера превенције, које укључују:
– усмеравање на примарну здравствену заштиту, подизање свести становништва и едукацију за оснаживање пацијената;
– интегрисање превенције хроничне болести бубрега у националне програме хроничних незаразних болести, да би се пружиле свеобухватне и интегрисане услуге, које су кључне за побољшање раног откривања и праћења хроничних болести бубрега на националном нивоу;
– залагање доносилаца одлука, и мултисекторска сарадња у циљу промоције значаја превенције бубрежних болести. Код особа са већ постојећим обољењем бубрега, секундарна превенција је усмерена ка учењу о начину исхране и када је потребно о примени лекова (фармакотерапије), а све то заједно има крајни циљ: регулацију ТА и контролу шећера у крви (гликемије). Код пацијената са узнапредовалом хроничном болешћу бубрега, приоритет у превенцији јесте управљање ко-морбидитетима или “пратећим болестима“, а најчешће то могу бити уремија, оштећење вида и КВБ (бол. срца и крвних судова). Недељиви део овогодишњег обележавања сажет је у другом делу слогана, који гласи: “Припрема за неочекивано, подршка рањивим“ и односи се на све неочекиване догађаје, који се ипак догађају. Наглашава се неопходност посебне подршке рањивим групама становништва током таквих догађања и то у свакој друштвеној заједници. Процењује се да тренутно више од 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега, а свака 10. одрасла особа има неку хроничну болест бубрега. Глобални терет оболелих од хроничних болести бубрега расте и процењује се да ће до 2040. године ове болести глобално постати 5. најчешћи узрок изгубљених година живота. Кључне поруке Св. дана буб. односе се на следеће: 1. Подизање нивоа опште свести о важност бубрега и оснаживање сваке особе да усвоји здрав начин живота да би се сачувало добро здравље бубрега, али и да би се дуже очувала функција код оболелих од хроничне бубрежне болести. 2. Залагање за оснаживање пацијената (укључујући практичне савете о исхрани и начину живота) али и чланова њихових породица који су истовремено и њихови неговатељи. На тај начин би се остварили повољнији здравствени исходи и постизали жељени животни циљеви, који су за ове људе значајни и важни. 3. Залагање за уважавање права и потреба оболелих и њихових неговатеља, омогућавањем да стекну већи приступ различитим нивоима здравствене писмености. 4. Залагање за ефикаснији, мултидисциплинарни, интегрисани и холистички приступ како примарној тако и секундарној и терцијарној превенцији, лечењу и нези пацијената са бубрежним болестима. 5. Залагање за препознавање хроничних бубрежних болести међу приоритетима у оквиру националних јавноздравствених програма за превенцију и контролу хроничних незаразних болести, са циљем усмеравања финансијских средстава из буџета, који се одвајају за пружање здравствене заштите. Према подацима из света хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега. Особе код којих су ове болести откривене, посебно у одмаклој фази, суочавају се са различитим изазовима: смањеном способношћу да учествују у свакодневним активностима, као што је одлазак на посао, путовања и дружења, а истовремено суочавају се и са бројним пратећим последицама ових болести, као што је појава умора, бола, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем, спавањем и друго. Људи који живе са болестима бубрега пре свега желе, да највише што могу и најдуже што могу одрже нормалност у свакодневном функционисању и осећај контроле над својим здрављем и животом. Међутим, показало се да је потребно значајније укључивање самих пацијената у лечење болести, да не би дошло до тога да своје лечење доживљавају као нешто што је наметнуто и што је ван њихове контроле. Због тога је прави моменат да се истакне значај и улога Савеза и Удружења бубрежних инвалида, у свакој заједници. Наука наглашава да је током живота могуће значајно смањивати вероватноћу за настанак и даљи развој болести бубрега и то уклањањем најзначајнијих фактора ризика, а за сваку особу то је најважније. Дакле, превенција болести бубрега постоји и то увек треба наглашавати и понављати. Редовна контрола здравља код свог лекара, једном у години дана, и превентивни прегледи према полу и старости за здраве људе треба да буду обавеза. Самопосматрање, самоконтрола и превентивни прегледи најчешће омогуће рано откривање многих, па и бубрежних болести, а то је један од најважнијих предуслова за успешно лечење и спречавање развоја хроничног тока, који може да доведе до трајног губитка бубрежне функције. После тога постоји потреба доживотне дијализе или трансплантације бубрега. Осам доказаних златних правила за смањење ризика за развој болести бубрега јесу:
1. Будите физички активни! Значајно је и у дечјем узрасту!
2. Редовно контролишите ниво шећера у крви! Постоји и јувенилни дијабетес! 3. Контролишите крвни притисак! И деца могу да имају повишен крвни притисак!
4. Храните се правилно и одржавајте нормалну телесну тежину! И деца могу да буду гојазна! 5. Узимајте, правилно, довољне количине течности! 6. Живите без дувана и дуванског дима! 7. Не узимајте лекове које лекар није преписао! Они могу оштетити Ваше бубреге! 8. Редовно се контролишите уколико имате један или више фактора ризика и уколико има обољевања од болести бубрега у Вашој породици!
Статистички показатељи: за СБО, у 2021. години
Од болести бубрега, као основног узрока смрти, преминуло је укупно 27 особа и то 9 мушког и 18 женског пола. Учесталост умирања значајно расте после 70. године живота. Акутна бубрежна инсуфицијенција је основни узрок 4 смртна исхода (4 особе женског пола), а хронична бубрежна инсуфицијенција је основни узрок 18 смртних исхода (7 особа мушког и 11 женског пола), што чини 81% укупних смртних исхода од свих болести бубрега у СБО, током 2021. године.
Статистички показатељи: за СБО, у 2022. години Током 2022. године од болести бубрега, лечено је у Суботичкој општој болници 210 особа (86 мушког и 124 женског пола), а од лечених у нашој Болници преминуло је 5 и то 3 мушког и 2 особе женског пола. Подаци о морталитету у СБО, током 2022. године нису потпуни.
Др Зорица В. Драгаш Специјалиста социјалне медицине
