O tome šta je antropologija, o Subotici i stočarskim zajednicama i njihovom načinu života o Vojvodini govorio gost gradskog muzeja dr Pablo Domingez
„Antropologija nije odlazak u šume Amazonije i posmatranje ljudi u plemenima. Ona je posmatranje ljudi oko nas, bliskih zajednica koje nas okružuju i hvatanje prave mere razlike među njima i one zajedničke crte koja nas sve zbližava“ kaže Pablo Domingez, doktor antropologije.
Nije uobičajeno da razgovoru na temu antropologije izazovu veliku pažnju ali je u Gradskom muzeju dr Pablo Domingez održao izuzetno posećeno predavanje na temu „Antropologija infinita“. Tome je sigurno doprinelo i što je već izvesno vreme povremeno prisutan u našem gradu, ali i zanimljivost i raznovrsnost tema kojima se bavio.
U osnovi njegovog obrazovanja su studije bilogije koje je završio u rodnoj Španiji, da bi nakon toga doktorirao u Francuskoj na temu socijalne antropologije, gde se i sada nalazi na postdoktorskim studijama.
Uz akademsku karijeru, mnogo vremena je proveo na terenu, u Andaluziji, u Maroku u predelu oko planina Atlas, gde se bavio načinom života stočarskih zajednica, potom ga je zainteresovalo, kako je opisao, jedno od najživljih stočarskih društava na Sinjajevini u Crnoj Gori. Sinjajevina je najveći planinski pašnjak na Balkanu.
„NATO je želeo da na tom prostoru formira vojni poligon, bez ikakvih konsultacija sa lokalnim stanovništvom, kao ni sa ljudima zaduženim za zaštitu prirode. To je predstavljalo narušavanje prava ljudi koji tamo žive već vekovima u prostoru jedne od najizvrsnijih ispaša na Balkanu i destrukcija ekoloških normi i prirodnog sveta“ kaže dr Domingez.
Zajedno sa lokalnim aktivistima, međunarodna grupa antropologa uspela je da skrene pažnju na ovaj problem i da ga predstavu i u središtu Evropske unije u Briselu i u Parizu. „To je angažovana antropologija koja nas otvara ka društvima koja svoje vrednosti stvaraju kroz dobar kontakt sa prirodom, okruženjem i drugima“ kaže dr Domingez.
Zbog te kulturne raznolikosti i povezanosti zavoleo je i Suboticu koju je upoznao kroz lične kontakte. „Mislim da je ovo izuzetno mesto, po svojoj multikulturalnosti i koliko to bogatstvo nosi. U sredinama gde sam radio ne postoji ovolika kulturna raznovrsnost, jer centralna vlast teži da homogenizuje različitosti. Ovde ne može da postoji ni jedna dominantna grupa. Verujem da vas Evropa ne poznaje dovoljno i potrebno je da snažnije zakucate na njena vrata“ kaže dr Domingez.
Ono što mu je na polju antropologije na ovom terenu privuklo pažnju jesu stočarske zajednice i njihove horizontalna pomerenja selidbe, ali i kako je u odnosu na ovdašnji ravničarski teren dodao u šali, vertikalna pomeranja. Tako mu je namera da se dublje pozabavi stočarskim zajednicama koje svoja stada zimi sele iz Bosne u Vojvodinu, a preko leta se vraćaju. Takođe je primetio i ono što je nazvao „vertikalnim“ pomeranjem, odnosno uz doline velikih reka, poput Save i Dunava, kada se leti voda povuče, stočari tada svoja stada spuštaju u to suvo rečno dno gde postoji plodna zemlja. Sa nailaskom vode, izlaze na obalu. „To je antropologija, posmatrati ljude oko sebe“ kaže dr Domingez.
Foto: Gradski muzej Subotica
