Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године у току је нова трогодишња кампања у циљу смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама, а прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља и даље суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Водеће локализације рака у свету
Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању становништва. Ове три локализације рака заједно чине једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.
Оптерећење раком у Србији
Водећи узроци обољевања и умирања од рака у Србији готово су идентични водећим узроцима обољевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушки део становништва у нашој земљи најчешће обољева од рака плућа, колона и ректума (дебело и завршно црево) и простате. У женском делу становништва малигни процес је најчешће локализован на дојци, плућима, колону и ректуму, као и на грлићу материце.
Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести. Приближно на две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће је утицати, мењати их или их потпуно искључити. Према истраживањима, чак 30-50% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком коришћења дуванских производа, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, конзумирањем здраве хране и задржавањем одговарајуће телесне тежине, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак (ХПВ, хепатитис Б вирус, хеликобактер пилори). Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, одговарајућим лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. Актуелна Ковид-19 пандемија отежава спровођење скрининг Програма у нашој земљи, као и свуда у свету.
Промотивне активности су усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знака малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, одговарајућег лечења и неге доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу, да би се креирало јавно мнење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту, тако и у здравственом систему, односно у читавом друштву.
Др Зорица В. Драгаш Специјалиста социјалне медицине
