Растућа епидемија масовних хроничних незаразних болести погађа земље у развоју и развијене земље, пошто је уско повезана са променама у начину живота и начину исхране становништва свуда у свету. Шећерна болест (Диабетес мелитус) припада овој великој групи болести. Сматра се да преко 463 милиона одраслих или свака једанаеста особа у свету има дијабетес. Очекује се да ће до 2030. године број оболелих порасти на око 578 милиона. Већина оболелих има болест типа 2. Више од 3/4 особа са дијабетесом живи у земљама са ниским и средњим приходом. Свако шесто живорођено дете (око 20 милиона) било је изложено повишеном нивоу шећера у крви током трудноће. У градовима (урбаним срединама) живи 2/3 оболелих од дијабетеса, а 3/4 чини радно активно становништво. Свака пета особа са дијабетесом (136 милиона) има више од 65 година. Дијабетес је 2019. године био узрок 4,2 милиона смртних исхода. Током 2019. године, најмање 760 милијарди америчких долара трошкова у здравству, односно 10% глобалних трошкова здраствене заштите настало је због дијабетеса. Ова болест је главни узрок слепила, узрок половине ампутација ногу и од свих особа на дијализи четвртина болује од шећерне болести. Непосредни узрок смрти оболелих је у више од половине случајева болест срца и крвних судова, односно срчани или мождани удар. Према истраживачкој пројекцији негативан тренд ће се наставити и у будућности. Већина новооболелих ће се налазити у Кини, Индији и Африци са типом II болести, који је и сада далеко учесталији (око 90% оболелих).
Шећерна болест је пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима становништва у Србији. Процењује се да око 480.000 одраслог становништва Србије зна да има дијабетес. Код приближно 38% оболелих (290.000) дијабетес још увек није откривен, тако да укупан број оболелих (откривених и не откривених случајева) износи око 770.000. Половину оболелих чини радно способно становништво. Дијабетес се често открива случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Института за јавно здравље Србије, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса. У нашој земљи од ове болести годишње премине око 3000 особа. У 2019. години Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 14,8 на 100.000 становника припадала групи европских земаља са високом стопом умирања од шећерне болести. Шећерна болест је хронична, неизлечива и прогресивна, као и њене компликације које се могу спречити или успорити искључиво добром контролом (регулацијом) болести. Напредовањем болести може настати прогресивна онеспособљеност особе за свакодневни живот, као и превремена смрт. Шећерна болест или дијабетес мелитус комплексна је болест метаболизма у којој су удружени поремећаји метаболизма масти, угљених хидрата и беланчевина. Основна појава, по којој људи препознају ову болест, је повишење нивоа шећера (глукозе) у крви. Вероватноћа настанка шећерне болести расте заједно са годинама старости особе а разлог за то је утицај многих унутрашњих и спољашњих чинилаца који делују на испољавање генски детерминисаног дефекта и појаву клиничке слике дијабетеса. И самим старењем организма долази до попуштања система глукорегулације и до клиничке манифестације генског дефекта. Утицаји спољашњих чинилаца такође имају значајну улогу у испољавању ове болести.
Питања правилне исхране, контроле телесне масе, индивидуално дозиране физичке активности у животу без употребе дувана и без дима дувана јесу централна питања и представљају поље непрестане борбе лекара и пацијената у предијабетесу и оних са испољеном клиничком сликом болести. Веома често, оболеле особе верују да ће им само фармаколошка помоћ (лекови) омогућити постизање и одржавање задовољавајућег нивоа шећера у крви. Занемарују значај усвајања здравих навика и понашања, који воде квалитетнијем животу, очувању и унапређивању здравља у целини, а не само успешнијем регулисању висине шећера у крви. Такав став би требало да се промени у позитивном смислу. Одговори на постављена питања истовремено су и основне мере у борби против шећерне болести, које истовремено смањују ризик развоја компликација. У том смислу, следеће је најзначајније: исхрана индивидуално одређена, нутритивно и енергетски избалансирана, контрола телесне тежине, дозирано увођење физичке активности и то све у животу особе без дувана и дуванског дима. Ове мере су изузетно важне и значајне у смислу примарне превенције (спречавање односно одлагање клинички манифестног облика) шећерне болести првенствено типа 2. Када се болест развила постају саставни део лечења и припадају секундарној превенције (успешније лечење и спречавање развоја компликација). Забрињавајући податак је да се 1/5 оболелих од шећерне болести не лечи, што свакако ствара могућност настанка компликација. Лечење хроничних компликација је веома скупо, врло често не и много ефикасно, а крајни резултат је висок морбидитет, инвалидност и смртност ових болесника (дијализа на пример или ампутације). Због тога не треба занемарити могуће изузетно повољне добити, које доноси промена начина живота. Здрав начин живота са великом вероватноћом смањује ризик настанка болести, које су по својој природи превентабилне! У тој групи је и шећерна болест.
Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста социјалне медицине
