Градоначелник Бакић: Сећањем на све наше жртве подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо
„Данашњи дан тежак је за сваког Србина, па тако и за мене. Обележавамо 27 година од злочиначке операције Олуја, коју су у лето 1995. године спровеле хрватске војне и цивилне власти над српским живљем у Републици Хрватској, протеравши из северне Далмације, Лике, са Баније и Кордуна око 250.000 Срба. Око 2.500 људи је убијено, за још толико се трага, а уништено је скоро 25.000 њихових кућа, као и многи привредни објекати, цркве, музеји, споменици и друга културна наслеђа. Само зато што су Срби”, истакао је градоначелник Стеван Бакић обраћајући се присутнима на Отвореном универзитету уочи почетка трибине уприличене у знак сећања на страдале тог 4. августа 1995. године.
Сабрали смо се данас, рекао је Бакић, да гласно кажемо да ми не заборављамо, а ви добро памтите крајеве и догађаје у којима су ваши преци, који су вековима насељавали просторе у Далмацији, на Кордуну, у Лици, Банији, Славонији, по градовима и селима читаве данашње Хрватске, животима платили своје порекло, јер је правда у тој борби унапред била осуђена.
„И данас, пред лице правде нису изашли злочинци који су болесне, старе, жене, децу, домаћине, ратаре, сточаре, приморали да оставе пусте своје домове и све што су стекли сместе у тракторе и понесу са собом - у неизвесност. Још су у нама живе слике како је цео животни и радни век стао на тракторске приколице, а ушушкане између поњава вире иконе крсних слава. Овде, у непрегледној равници, свили сте ново гнездо, али сте душом и мислима још на тим пределима. Ви старији, и даље у срцу чувате манастире и ваше светиње, градове и села које су подизали ваши преци; пределе које сте волели и на којима сте младост градили. Ви млађи, овде сте нашли свој дом, подигли куће, гајите децу и, упркос свему, гледате ка будућности са надом и оптимизмом“, казао је Бакић.
Према његовим речима, стасала је овде генерација деце из избегличких колона, мусавих али поносних, тужних али одлучних, која данас проноси славу свога народа у науци, у култури, у спорту, образовању, политици.
„Наш народ је толико пута кроз страдање и жртве освајао тренутке слободе и васкрсења. Као хришћани, имамо наду да је коначна правда Божја, јер правда људска много пута је затајила. И у прошлости, а ево и сада кроз догађаје на Косову и Метохији. Молећи се данас за пострадале, за наше ближње, не желимо да продубљујемо сукобе, нити да водимо ратове, али нико нам никада не може одузети право да памтимо све зло које се тада на наш народ сручило, нити нас прекорити што развијамо културу сећања. Сећање нам нико не може узети. Сећањем на све наше жртве истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Говоримо о нашем идентитету, у који су уткане и колоне на тракторима,и збегови, и нечија одлучна намера да Срба у Хрватској више нема. Сваки заборав нас поништава и одузима нам право на сутра“, нагласио је Бакић.
Додао је како смо данас овде сабрани да се сви скупа помолимо за све рођаке, суседе, пријатеље, за невино пострадале страшних августовских дана 1995. године, али не само тада, него и пре тога, за невино побијене Србе у градовима и селима, по улицама и њивама, у кућама и становима.
Да се, како је рекао, у молитвама сетимо насилног егзодуса Срба са подручја Далмације, Баније, Кордуна, Лике и западне Славоније, заједно са Јадовном, Пребиловцима, убиства на Петровачкој цести, Јастребарског, Глине и Јасеновца, чијим се страдањима до земље клањамо, док потомци кољача прекрајају историју потирући сва зла у логорима смрти.
„Истина је једини темељ на коме се може градити будућност. Нажалост, сведоци смо удаљавања од непобитних истина, јер никада се као данас није прекрајала историја. Број Срба у данашњој Хрватској сведен је на ’статистичку грешку’, а то није резултат само геноцида за време Другог светског рата већ и погрома деведесетих година прошлог века. Током ратова са краја 20.века у Србију је избегло близу 618.000 људи. Србија је мајка свакоме од њих. Данас овде, у нашој Суботици, на простору где вековима упућени једни на друге и другачије, заједно живимо, и међусобно се обогаћујемо, уз све неспоразуме и сукобе, спремни смо да изнова тражимо начине да заједно идемо даље“, рекао је Бакић.
Он је подвукао да можемо да будемо поносни на своју историју, иако је пуна страдања и жртава.
„На крају, тужну годишњицу – 27 година од пада Крајине – обележавамо поручујући свету да је незапамћен и највећи прогон становништва након Другог светског рата прошао, нажалост, као ’злочин без казне’. Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Нека је вечна слава свим страдалницима, жртвама погрома и олуја. Србија памти и памтиће. И због свега што је прошао, колико је страдао мој српски народ имам само једну жељу, а то је да живи у миру и слободи ма где се налазио“, закључио је градоначелник Бакић.
У знак сећања на жртве хрватске злочиначке операције Олуја данас је у Цркви Светог Васнесења Господњег у Суботици одржан парастос за страдале тог 4. августа 1995. године, након чега је у организацији Савеза српских удружења Севернобачког управног округа, на Отвореном универзитету, уприличена трибина историчара проф. др Војина Калинића, који је подсетио присутне на историјске чињенице које су претходиле погрому и егзодусу српског народа – хрватској злочиначкој акцији „Олуја“.
