Три уметнице осликале су мурал специјалним бојама које чисте ваздух, те сваки квадратни метар мурала функционише као зрело дрво
– За мурал је обично довољно да је визуелно допадљив, да се уклапа у околину, и да, уколико је могуће, неку по правилу неугледну зидну површину претвори у леп естетски доживљај.
Мурал који је ових дана исликан у суботичком стамбеном насељу Кер и више је од тога: ова зидна слика функционише као мали парк са педесетак стабала јер је способна да пречишћава ваздух.
Три дипломиране визуелне уметнице Јелена Грујичић, Маријана Буљовчић и Вања Суботић су по пројекту Удружења грађана „Клара и Роса“, али и уз подршку информатичког сектора Суботице окупљеног у организацију у „ИТ Суботица 2030“ израдиле први еколошки мурал у граду.
„Подаци Светске здравствене организације наводе да око седам милиона људи годишње умире од загађеног ваздуха. Савремени стил живота оставља последице на нашу планету, па наши негативни и позитивни ефекти деловања могу да утичу, како локално, тако и глобално. Иако мислимо да је наш учинак минималан, уколико као појединци обратимо више пажње на мале ствари, заједно можемо учинити велику разлику“ објашњава за „Политику“ Јелена Грујичић разлоге за овај подухват.
Овим муралом су каже, желеле да скрену пажњу на загађење ваздуха, те су зато користиле еколошке боје које чисте ваздух. Сличан мурал до сада је израђен само у Београду и Сарајеву.
„Мурал је израђен са еколошким „KNOxOUT” бојама, то је прва боја на свету за чишћење ваздуха са технологијом „CristalActive”. Она користи светлосну енергију за разбијање азотних оксида изазваних смогом, и претвара их у безопасне честице. Један квадратни метар овако обојене површине чисти онолико азотних оксида колико једно зрело дрво. Спајањем уметности и савремене технологије овај мурал чисти ваздух као 50 стабала“ каже уметница.
Три младе сликарке имају свој особени стил изражавања па је један од изазова био како да мурал који сликају три јаке индивидуе буде јасна целина три визуелна језика. Превагнула је идеја о богатом колориту и три женске фигуре које су на крају добиле име „Мајке природе - 7,83 Hz“ где је херцима изражена фреквенција, пулс планете земље, позната као Шуманова резонанца, објашњава Јелена Грујичић.
На почетку је постојао и један технички проблем: како пронаћи одговарајућу површину.
„Тражење зида био је један од најзахтевнијих корака. Показало се да су најлакши договори са власницима приватних кућа, те је и овај мурал на зиду приватне куће. Што се тиче судбине мурала, она је препуштена добрим људима овог града. Да ли ће неко да га уништи, или прегради, или чува деценијама у будућности, то ће само време показати и ми као ауторке на то не можемо да утичемо. Ако смо овим муралом допринеле нашој животној средини и улепшале Суботичанима њихов град, поглед са терасе, за нас ће овај пројекат представљати апсолутни успех“ каже Грујичић.
Еколошки мурал „Мајке природе - 7,83 Hz“ начин је да ове уметнице искажу свој став о тренду који је присутан у читавој Србији.
„Ово је само једна од метода како да побољшамо нашу животну средину и учинимо је лепшом, здравијом, али и да скренемо пажњу на очување природе, зелених површина, шума. Нагло ширење урбанизма по градовима Србије треба да буде окренуто ка одговорнијој и зеленијој будућности која ће узимати у обзир и естетске потребе становништва и изградњу већих зелених површина у урбаним срединама“ каже Грујичић.
