Radionica pod nazivom “Da li sam svestan diskriminacije pri zapošljavanju novih kolega?“ realizovana je 05.05.2022. godine i namenjena je bila za direktore i zaposlene u kadrovskim službama javnih i privatnih preduzeća.
Ovaj događaj je deo međunarodnog projekta pod nazivom “Poštovanje različitosti kao osnov za integraciju Roma kroz zapošljavanje – slučaj Slovenije i Srbije -ZAPROM” u kojem učestvuju organizacije iz Slovenije: ISCOMET inštitut za etničnne in regionalne študije, Maribor ( koordinator), Zavod za izobraževanje in kulturo iz Črnomelja, Zveza Romov Slovenije iz Murske Sobote i Ministratvo za izobraževanje, znanost in športa.
Iz Srbije su uključeni Institut društvenih nauka iz Beograda, YUROM Centar iz Niša, centar za istraživanje etniciteta iz Beograda, Udruženje lokalnih ombudsmana srbije iz Bačke Topole i Edukativni centar Roma iz Subotice Projekat je podržan od Evropske Unije.
Cilj radionice je bio da poslodavcima predstavimo romsku zajednicu: društveni položaj, heterogenost (versku, teritorijalnu, jezičku), napore međunarodne zajednice i država da se unapredi njen položaj kroz podršku u oblastima koje jačaju njene kapacitete (obrazovanje, stanovanje, socijalna i zdravstvena zaštita) kako bi se aktivirali na tržištu rada. Ovom merom se obezbeđuje osnova kojom se unapređuju kvalitet života i stvara održiva inkluzija romske zajednice. Na radionici su bili и Romi koji su postali poslodavci kao i Kertis Kajtaz, predstavnik ECR-a koji je zadužen podršku mladim Romima za izlazak na tržište rada.
Usvojeni su strateški dokumenti koji otvaraju nove kanale komunikacije i nove mogućnosti za romsku zajednicu. Međutim, loši uslovi života sa akcentoma naživot u podstandardnim romskim naseljima uveli su zajednicu u generacijsko siromaštvo. Navedeno, usporava aktivno korišćenje ponuđenih mera za zapošljavanje..
Romska zajednica je, gledajući kroz istoriju, imala veoma lošu prošlost. Pretrpela je veliku nepravdu i žrtve. Zbog takve situacije, prisutna je izražena teritorijalna pokretljivost i višedecenijska isključenost iz društvenog života. Uslovi života (pogotovo u podstandardnim romskim naseljiima) su pružali minimalne uslove stanovnicima i uticali su na kreiranje specifične kulture življenja koja je nepoznata većinskom stanovništvu. To je uticalo na stvaranje predrasuda, stereotipam, mržnje, netolerancije i stigmatizacije.
Veoma je bitno da sagledamo činjenice. Navedeni loši istorijski momenti u životu Roma za posledicu maju nerado izjašnjavanje po nacionalnoj osnovi. Po Popisu stanovništva Republike Srbije se 2011. godine izjasnilo se 147.604 osoba da su pripadnici romske nacionalne manjine. Procenenjuje se da ih je oko 600.000. U institicijama građani nisu u obavezi da se izjasne po nacionalnoh osnovi i zato nemamo jasnu sliku stanja broju zaposlenih a takođe i nezaposlenih pripadnika romske zajednice,
Proteklih par decenija, stvaraju se uslovi da društvo prihvati tu činjenicu i da se romskoj zajednici nepravda prizna. U novoj Strategiji za socijalnu inkluziju Roma se uvodi teremin anticiganizam.
Zaključi sa radionice
Primena strateških dokumenata za inkluziju Roma zavisi od uspostvaljene horizontalne i vertikalne međusektorske saradnje u koju je uključen civilni sektor, relevantne institucije i romska zajednica.
Strategija za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja predviđa rad u zajednici sa fokusom na porodicu. Edukativni centar Roma ovaj princip primenjuje od osnivanja. Bez takvog pristupa, ceo proces se odugovlači i troše se ljudski I materijalni resursi.
Za sada postoje programi i fondovi koji podržavaju proces inkluzije Roma. Pomenuti princip je u Subotici dao rezultate.
Primere dobre prakse treba proširiti u druge sredine.
Ekonomsko osnažiavanje romske zajednice podrazumeva mobilizaciju svih resursa.
Mladim Romima i Romkinjama koji su završili fakultete treba omogućiti zapošljavanje u javnom sektoru.,
Zakon o socijalnoj zaštiti treba da se menje . da pruža socijalnu zaštitu u slučaju radnog neangažovanja ali i da bude stimulativan za uključivanje na tržištu rada,
Treba dati podršku socijalnim preduzećima za zapošljavanje najranjivijih grupa.
Radno angažovanje je bitno za romsku zajednicu i društvo
Radno neagažovanje jedne zajednice, ima direktnu posledice na budžet države ali i na zajednicu. Država je uskraćena za porez, a zajednica postaje pasivna, koristi fondove za socijalnu zaštitu. Primanja nisu dovoljna za bezbrizan život. Porodica iz te kategorina ne može da zadovolji sve životne potrebe. Kvalitet života se spušta i vremenom ulazi u zonu siromaštva.
Predstavićemo posledicu i peporuke iz istraživanja koje je 2010. godine uradilo Odeljenje za razvoj ljudskih potencijala za Evropu i Centralnu Aziju Svetske banke za Češku, Rumuniju, Bugarsku i Srbiju i objavljeno je pod nazivom” Ekonomska cena isključenosti Roma. U istraživanju su se fokusirali na ekonomske i fiskalne troškove isključenosti Roma sa tržišta rada. Rezultati su pokazali da većini radno sposobnim Romima nedostaju veštine da bi uspešno učestvovali na tržištu rada. Samo 1 od 5 Roma radno sposobnih u Češkoj Republici i samo 1 od 8 u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji imaju potrebne veštine. Većisko stanovništvo u ovim zemljama ima 4 do 6 puta veće šanse da poseduje potrebne obrazovne kvalifikacije.
Procene na kraju godišnjih gubitaka u produktivnosti kreću se od 231 miliona evra u Srbiji, 367 miliona evra u Češkoj, 526 miliona evra u Bugarskoj, do 887 miliona evra u Rumuniji.
Ulaganje u obrazovanje za sve – Rome i nerome – ključno je za pretvaranje ovih ekonomskih i fiskalnih gubitaka u dobitke koji će romske porodice izvući iz siromaštva i koristiti evropskim društvima uopšte, posebno imajući u vidu brze starenja stanovništva u regionu.
Bolja zaposlenost se pretvara u veće državne prihode. Ako se ovome doda činjenica da će demografski mlađa romska populacija činiti sve veći udeo radno sposobnog stanovništva, koje će zauzvrat morati da se nosi sa ekonomskim izazovima stanovništva koje brzo stari, brzo postaje jasno da je socijalni i ekonomski argument protiv neaktivnosti previše jaki da bi se zanemarili
info: Stevan Nikolić
