Svetska zdravstvena organizacija obeležava Međunarodni dan fizičke aktivnosti pune dve decenije. Obeležavanje ima za cilj promociju fizičke aktivnosti kod dece i mladih kako bi u procesu odrastanja usvojili fizičku aktivnost kao važan deo svakodnevnog života. Važno je istaći značaj fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja za sve generacije.
Koncept fizičke aktivnosti podrazumeva svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije i uključuje aktivnosti u slobodno vreme, kao i fizičke aktivnosti u toku obavljenja poslova u kući i na poslu. Nedostatak fizičke aktivnosti je prepoznat kao vodeći faktor rizika za hronične nezarazne bolesti, a osobe koje su fizički neaktivne imaju 20-30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobam koje su fizički aktivne. Procenjuje se da je u svetu fizička neaktivnost odgovorna za četvrtinu slučajeva raka dojke i debelog creva, kao i šećerne bolesti. Odgovorna je i za oko trećinu slučajeva bolesti srca.
U svetu 1 od 4 odrasle osobe i 3 od 4 mlade osobe uzrasta 11-17 godina nisu dovoljno fizički aktivne na osnovu preporuka SZO. Posebno brine trend smanjenja fizičke aktivnosti u populaciji mladih koji uglavnom vreme provode uz računar, mobilne telefone, tablete i TV. Statistike pokazuju da je u Evropi samo trećina mladih fizički aktivna prema preporukama za dobro zdravlje.
Istraživanje u Srbiji pokazuje da deca u proseku provode 4,8 sati nedeljno u bavljenju fizičkim aktivnostima. Nešto više od dve trećine dece uzrasta 5-14 godina (68,5%) se u slobodno vreme najmanje jednom nedeljno bavi fizičkim aktivnostima (tako da se zadišu i oznoje), značajno više dečaci (70,9%) nego devojčice (66%). U uzrastu 7-14 godina se beleži smanjenje procenta dece koja se makar jednom nedeljno bave sportom i rekreativnim aktivnostima van škole u odnosu na 2013. godinu (sa 82,3% na 71,5%). (Studija „Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine”)
Isto istraživanje je pokazalo da je bar 30 minuta dnevno u hodanju ili vožnji bicikla provelo 9,7% odraslih stanovnika Srbije (15 i više godina), značajno više muškaraca (11,9%). U proseku odrasli sede 4,7 sati dnevno, a ekscesivni sedentarni stil (7 i više sati sedenja dnevno) je imalo 23% odraslih stanovnika Srbije. U izvođenju aerobnih aktivnosti (fitnes, sport, rekreacija ili vožnja bicikla) barem 150 minuta nedeljno je učestvovalo 11% odraslih uzrasta 18-64 godine, značano više muškaraca (14,4%). Svakodnevno je hodalo u kontinuitetu bar 10 minuta 75,2% odraslih, a vozilo bicikl bar 10 minuta 9% stanovnika i to značajno više u Vojvodini (23,5%).
Fizička aktivnost dece je značajna za fiziološki rast i razvoj dece, izgradnju koštanog tkiva i dobru funkciju svih organa čime se smanjuje rizik od hroničnih bolesti u odraslom životnom dobu. Fizička aktivnost kod dece i mladih povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Zato je važno ograničiti vreme koje deca provede na sedentarni način.
Pozitivni efekti svakodnevne fizičke aktivnosti kod odraslih su vidljivi u kontroli nivoa masnoća u krvi, sprečavanju stvaranja ateroma u krvnim sudovima, u prevenciji i terapiji povišenog krvnog pritiska, srčanih bolesti, moždanog udara, gojaznosti, šećerne bolesti i depresije.
Za dobro zdravlje se preporučuje odraslima najmanje 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta. Vežbanje je lek. Kao svaki lek ima svoju dozu i količinu, učestalost uzimanja, oblik i trajanje. Da bi ostvarila svoje puno dejstvo fizička aktivnost treba da bude individualno dozirаna i kontrolisana. Ako do sada niste bili aktivni preporuka je da sa lepšim danima ovog proleća krenete postepeno, jer naglo i preterano opterećenje može da naškodi vašem zdravlju. Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje. Fizička aktivnost treba da bude raznovrsna jer time aktivirate različite grupe mišića. Kombinujte vežbe izdržljivosti, fleksibilnosti, snage i ravnoteže!
Potrudite se da što više slobodnog vremena provodite napolju i budete fizički aktivni. Prošetajte do posla ili zajedno sa decom vozite bicikl, igrajte odbojku, stoni tenis, basket ili badminton u prirodi ili na pesku...
Budite fizički aktivni jer je to pravi put do dobrog zdravlja!
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić,
spec. socijalne medicine, načelnica Centra za promociju zdravlja
