Светски дан здравља, 7. април, ове године посвећен је очувању здраве животне средине и обележава се под слоганом ”Наша планета, наше здравље”. Ваздух, вода и храна неопходни су за опстанак свих живих бића, а добро здравље нераскидиво је повезано са здравом животн. средином. Управо зато СЗО овај значајан датум у Календару здравља ове године посвећује здрављу наше Планете.
Овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о утицају загађења ваздуха, воде и хране на здравље и могућим последицама, као и у циљу подстицања на активности и мере које треба предузимати да би се очувала животна средина, а тиме и здравље људи. У складу са приступом ”Једно здравље” који наглашава међузависност здравља животиња, људи и животне средине, кампања промовише поруке и активности које илуструју утицај на околину како понашања појединаца тако и друштава у целини.
Поставља се питање шта свако од нас може да уради да се сачува здрава животна средина? Неке од могућности су следеће:
1. Штедимо воду, јер су њене количине на Земљи ограничене, а потрошња се удвостручила у последњих 50 година. Само 2,5% од укупне количине воде на Земљи је слатководно. Највише воде је залеђено или дубоко испод површине. Мали део налази се у рекама и језерима и управо та вода се користи за производњу хране, привреду и све животне потребе више од седам милијарди људи. Потребно је рационално користити доступну воду поправком славина које цуре, укључивањем машина за прање судова и веша тек када се напуне, повременим затварањем славине приликом прања зуба, туширања и прања косе. Увек када има могућности, за заливање баште у раним јутарњим сатима или за прање дворишта, треба користити воду из бунара или прикупљену кишницу.
2. Рециклажом штедимо природне ресурсе и енергију и штитимо животну средину. Сваке године рециклажом се смањује емисија угљен диоксида. Рециклажа само једне тоне стакла смањује загађење ваздуха за 20%. Важно је користити стаклену уместо пластичне амбалаже и платнене торбе, а не пластичне кесе.
3. Саобраћај представља значајан извор загађења ваздуха. Када би свако од нас само два пута недељно оставио аутомобил код куће, емисија гасова стаклене баште у свету би се значајно смањила. Уместо аутомобила користимо бицикл или јавни превоз или прошетајмо до посла или школе ако удаљеност није превелика. Смањиће се загађеност ваздуха, као и ниво буке, сагореће се калорије и побољшати здравље.
4. Сагоревањем фосилних горива настају различита хемијска једињења која вишеструко загађују животну средину и утичу на климу и здравље. Због тога филтере клима уређаја треба редовно чистити, искључити сијалицу када није неопходна, урадити изолацију кућа и објеката ради побољшања енергетске ефикасности.
5. Сваке године посече се 600 милиона стабала, да би се произвело шест трилиона цигарета. Уколико постоји, за здравље је корисно престати са лошом навиком коришћења дуванских производа. Треба рећи НЕ дувану и у свом окружењу, пошто је доказано да не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму у затвореном простору.
Загађење животне средине у бројкама: Глобалне климатске промене, као што је пораст температуре ваздуха, пожари, суше, екстремне падавине и поплаве испољавају утицај на биљни и животињски свет, као и на здравље људи. Пример: Растуће температуре и поплаве изазване климатским променама додатних две милијарде људи ће изложити ризику од инфекције денга грозницом. Девет од десет људи на планети удише загађен ваздух. Загађење ваздуха проузроковано људским фактором доприноси деградацији животне средине. Пример: сагоревање фосилних горива (угаљ, нафта, гас) загађује ваздух. Од последица загађења ваздуха на Планети сваког минута 13 људи умре од рака плућа, болести срца и крвних судова, као и можданог удара. Загађење азот-диоксидом може погоршати болести дисајних путева, посебно астму. Широм света 3,6 милијарди људи нема безбедне санитарне услове. Нетретирани људски отпад уништава како екосистеме тако и здравље људи. Пример: повреде изазване убодом игле од одбачених шприцева могу изазвати хепатитис Б, Ц и друге заразне бол. Широм света две милијарде људи нема безбедну воду за пиће. Сваке године око 829.000 људи умре од дијареје узроковане загађеном водом и лошим санитарним условима. Последице употребе дуванских производа су директне и индиректне, а обољева се најучесталалије од рака различитих локализација, затим од болести срца, крвних судова, дисајних путева и посебно плућа. Због тих последица сваке године умре више од осам милиона људи.
Др Зорица В. Драгаш Специјалиста социјалне медицине
