ČOVEK NEMIRA I ENTUZIJAZMA
- Povodom smrti Ilije Šujice (1949-2022) -
Iz buketa tih nemirnih, nestašnih i buntovnih likova koji su se pojavili na javnoj i političkoj sceni ovoga grada, sedamdesetih godina minulog veka i koji su svaki na svoj način obeležili to vreme – istrgnut je i sveo se život Ilije Šujice. Napušta ovaj postvareni i profani svet i odlazi putem kojim su ranije otišli njegovi i naši drugovi, prijatelji, Slavko, Ljuba, Blaško i ko sve ne.
Očito je da je Ilija, ili Šuja kako smo ga zvali, obeležio i ostavio nemali trag u minulom vremenu. Očito je da je u sebi nosio energije i potencijale koje su nadilazile miran, spokojan i smeran život. Šuja je imao pune i prepune bisage šarma, ubedljivosti, privlačnosti i naboja da menja postojeće, da osvaja nepoznato. Bio je, reklo bi se, ličnost koja je donosila promene i koja je imala hrabrosti da se suočava sa izazovima nepoznatog. Uz njega su pristajali, u njega su verovali, iz njega je zračilo pouzdanje i rešenost da uspe. Šuja je osoba koja je donosila promene. Sa njim se vredelo družiti. Sa njim nije bilo dosadno a najmanje monotono. Zračio je optimizmom i energijom. Za njega je prevashodno bilo važno kako da se nešto promeni a ne da se konstatuje nemoć. I kad mu je život visio o koncu imao je neku unutrašnju snagu da sve te nedaće prevlada, da stoički podnese teškoće i da traje.
U njegovom životopisu ima podosta toga što vredi zapamtiti, ne zaboraviti. Ne može se prenebregavati, ma kakvi idejni i politički predznaci postojali, da je Šuja tvorac savezne omladinske akcije Palić, da je godinama skupljao omladince iz raznih krajeva Jugoslavije i da je doprinosio imidžu i ugledu ovoga grada.
Bio je sportista i funkcioner. Neumorno je radio na razvoju sporta. Stvarao je prostore za angažman mladih u sportskim klubovima i umnogome doprinosio sportskom ugledu grada.
I kada su ovim prostorima sevale munje i udarali gromovi smene poretka i države, Šuja nije gasio svoje sveće, već se hrabro i postojano hvatao u koštac sa novim izazovima. To ga je verovatno koštalo i zdravlja ali uprkos svemu nije klonuo duhom.
Imao je političke i javne funkcije u gradu, ne samo u doba socijalizma već i u ovom tranzicionom političkom pluralizmu. Sa pravom se može reći da ih je sa uspehom obavljao, ostajući pri tom pre svega čovek.
Valjda je narušenim zdravljem i platio ceh tom nemiru i entuzijazmu koji ga je krasio. Ni tada nije mirovao, nije se predavao. Svi smo se iznenadili kada je priredio izložbu slika koje je stvarao takav i u tom vremenu.
Šuja nam odlazi putem bez povratka, ostavlja porodicu, decu i požrtvovanu Milinu, koja mu je mnogo značila u poslednjim decenijama života. Ostavlja drugove i prijatelje koji će se sećati njega i to ne samo prigodom.
Mogu samo poželeti da nebo ostane nad njim, da ga nezaboravimo, i da tamo na onoj strani ore nebeske njive. To je dobro naučio u ovom profanom svetu.
Neka bude u redu pravednika i neka mu je večna slava i hvala!
Boško Kovačević
