Европска недеља превенције рака грлића материце (од 17. до 23. јануара 2022. године) под слоганом: „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ KОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО KАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ”
Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ шеснаести пут активно учествује у њеном обележавању. Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се ове године од 17. до 23. јануара са циљем подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце. Основна порука је: Рак грлића материце је малигна болест која се може спречити и због тога слоган 16. Европске недеље превенције рака грлића материце гласи: ”БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ KОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО KАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ”. Циљ је мотивисати и покренути женски део становништва да размишља о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоји дан када ће посетити свог лекара и обавати превентивни преглед. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2019. године регистровано је 1.044 новооболелих жена, а 438 жена је умрло од малигне болести ове локализације. На основу најновијих процена за 2020. годину, Европског информационог система, Србија се са стопом обољевања од 23,3 на 100.000, налази на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопа умирања од рака грлића материце је такође висока и износи 8,8 на 100.000 жена. Морталитет од рака грлића материце је у нашој земљи висок Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце да би се постигло смањивање стопа обољевања и умирања од ове болести. То подразумева свеобухватни приступ: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу свеобухватне и активне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку. Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут“, Kанцеларија за скриниг рака заједно са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције у циљу спречавања обољевања и умирања од рака грлића материце уз поштовање свих превентивних мера које се односе на спречавање ширења заразне болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2.
Најзначајнији фактори ризика за настанак рака грлића материце су следећи:
~ Одређене гениталне инфекције (хумани папилома вируси, херпес гениталис вирус); ~ Употреба дувана и дувански дим; ~ Стања смањеног имунитета (ХИВ, стања после транспалнтације органа, примена имуно супресивне терапије); ~ Сексуалне навике које носе здравствени ризик (ступање у сексуалне односе пре 16 године, честа промена партнера, не примењивање заштите), и интимни контакти са партнером који често има друге партнере; ~ Сви фактори који су последица лоших социјално-економских услова живота (не развијена здравствена култура); ~ Нередовни гинеколошки прегледи.
Низак ризик за развој рак грлића материце
~ Здрав начин живота, који искључује штетне навике (пре свега дуван и дувански дим); ~ Очувана природна општа отпорност и добар имунолошки одговор; ~ Сексуалне навике ниског ризика; ~ Бољи социјално-економски услови и виши степен образовања; ~ Не постоји генетско оптерећење (нема обољевања у породици)
Хумани папилома вируси – ХПВ
~ Инфекција хуманим папилома вирусима (ХПВ) је одговорна за настанак 90-95% свих случајева рака грлића материце. Високо ризични типови ХПВ су 16,18, 31, 33... ~ Током 6-24 месеца већина жена које су заражене (инфициране) ХПВ - а имају добар имунолошки одговор - створиће антитела и савладати вирусну инфекцију. Кад организам створи антитела на ХПВ ризик настанка рака више није повећан. ~ Одређени број жена (са присутним факторима ризика) ипак не успе да победи инфекцију, и тада је присутан повећани ризик обољевања.
Превентивни прегледи и скрининг за рак грлића материце
~ Превентивни прегледи код гинеколога једанпут годишње за све жене, најкасније 3 године од започињања сексуалне активности; ~ Цитолошки – ПАПА тест идентификује (открива) и до 80% жена којима је потребно лечење, пре него што се рак развио (Ca in situ); ~ Прегледи у оквиру организованог националног скрининга за рак грлића материце, који обухвата узраст 25-64 године, а позивање се обавља у трогодишњим циклусима.
Др Зорица В. Драгаш Специјалиста социјалне медицине
