U prostorijama Infostuda, u organizaciji web sajta subotičke, održan je danas okrugli sto na temu problematike sečenja subotičkih šuma, oko Treseta i na Kelebiji.
Medijator skupa je bio Branko Žujović, a problematiku seče šume je predstavila ekipa iz Cekora, Nataša Đereg i Zvezdan Kalmar. Stanje oko seče (obnavljanja) šume iz pogleda JP Vojvodinašume, detaljno je objasnio, u podužem uvodu, dr Marko Marinković, uz povremenu podršku svojih saradnika koji su pristigli iz Novog Sada i Sombora.
Prisutni zainteresovani, uglavnom pojedinci i ljubitelji prirode, iz nekoliko grupa okupljenih na facebooku, tražili su odgovore i postavljali pitanja o pravu na seču zdravih (po njihovom viđenju) stabala. Poveća grupa IT stručnjaka, okupljenih na projektu razvitka našeg grada (vidi ovde - IT Subotica 2030 - https://www.subotica.info/2021/05/24/planiranje-buducnosti-naseg-grada) su takođe bili aktivni učesnici u raspravi i davanju dobrih predloga kako da se dođe do neke vrste kompromisa i boljitka za Subotičane i Palićane, da ne budu "zatrpani" peskom i da sugrađani imaju gde da iziđu u prirodu, a ne da putuju do Bosne i Slovenije da bi videli šume.
Nekoliko govornika je izrazilo nevericu u izlaganje predstavnika JP Vojvodinašume iako je g. Marinković dao vrlo jasne i decidne odgovore.
Jedna logičan zaključak se nametnuo na njegovu konstataciju da pri obnavljanju četinara, koji se seku na ovom području, postoji problem jer je došlo do promene klime pa mladice ne uspevaju da se prime, a to je da onda ne treba seći odrasla stabla predviđena za obaranje!
Ukratko, prisutnima je smetalo i što nije bilo predstavnika grada koji bi morao da čuje zamerke i predloge sugrađana, koji ne žele da se više šume seku.
Zaključak je da bi (bar JP Vojvodinašume) moralo da prenese zahtev nadležnima na nivou ministarstva Srbije da se šume, u okolini našeg grada i šire, stave pod najveći stepen zaštite.
Sledeći susret sa predstavnicima zaduženih za brigu naših šuma očekuje se narednih dana na terenu, u preostalim delovima šuma, da se vidi na licu mesta kakvo je stanje, jer u šumama se više ne čuje cvrkut ptica. Proći peščanim putevima kroz šumu je sablasno s obzirom kakva tišina i muk vlada na tom prostoru. Sve što možete videti je smeće koje ostavljaju migranti na svom putu do žice na mađarskoj granici.
---
Dopuna
Saopštenje subotičkih Dveri koje je stiglo danas (odgovor JP Vojvodinašume) uklopilo se u današnji razgovor ( videti ovde - https://www.subotica.info/2021/10/05/saopstenje-dveri-na-odgovor-jp-vojv... )
Slobodan Martinović (Centar za istraživanje u politici Argument) koji je bio učesnik okruglog stola je ostao nezadovoljan istim i poslao svoj komentar - videti u nastavku
Okrugli sto: Ko seče subotičku šumu?
Obići parcele gde je šuma posečena, uključiti IT sektor u zaštitu šuma, građani su voljni da učestvuju u zaštiti, povećati stepen zaštite šuma. To je, kao zaključak, naveo moderator okruglog stola: Ko seče šumu u subotičkoj stepi.
Na glavno pitanje, zašto je šuma posečena u subotičkoj stepi, predstavnik Vojvodinašume nije odgovorio. Umesto toga pričao je, naširoko i naveliko, o šumarstvu. Kolege iz civilnog društva su napravile prezentaciju. Ona je poslužila ukupnom zamajavanju javnosti, koja je ostala bez odgovora.
Kada vam neko, ko nije agronom, drži predavanje iz oblasti fiziologije bilja, pedologije, onda je to teško slušati. Ambijent je ličio na komemorativni skup, uz povremeni aplauz. Aplauz nisam razumeo. Da li je provokacija i čemu se aplaudiralo.
Video svojim očima a ubeđuju te u suprotno. Uz apel moderatora na kulturan dijalog. Oni su dijalog vodili zbog sebe, da opravdaju ono što se opravdati ne može. A to je da su posekli zdrava stabla u ravnici.
Kao građani i sami snosimo odgovornost jer smo kasno reagovali. Jedino nam preostaje da se organizujemo i sprečimo dalju seču i slične primere ugrožavanja ekosistema.
Post okrugli stolovi su suvišni.
Centar za istraživanje u politici Argument
