- Mišel man, evo nalazimo se na istom mestu gde smo se upoznali pre osam godina i napravili prvi razgovor - rekoh kad smo seli povodom oproštajnog susreta i razgovora, za stol u Denis piceriji, trećeg marta 2021. (https://www.subotica.info/2013/04/10/sta-ce-biti-sa-palicem)
Ovog puta si ovde sa još jednim malim Subotičaninom kojeg si stvorio ovde, i eto odlaziš na drugi zadatak. Možeš li da kažeš neki rezime posla koji si uradio ovde, ne računajući tu plaketu, plastiku koju si dobio od ambasadora Nemačke, koju sam ja doživeo kao nešto neizrečeno u stilu - Dosta te je bilo ovde, vreme je da ideš...
- Znači, u tvojim očima kako ostaje jezero Palić, pri tvom odlasku za dve nedelje 22.marta na drugi kraj planete, na novi izazov.
- Pa vidi, kada gledam sa nekim rastojanjem na ovaj projekat ja sam ponosan na to šta smo mi ovde zajedno napravili. Da si me pitao ovo u momentu kada sam napuštao projekat ja sam bio više zabrinut razmišljajući da li će se realizovati sve kao što smo mi to u projektu predvideli, ili neće. Ali ja mislim, posle dve godine, može se zaključiti da je sada nekih 70-80 posto ovog projekta manje više realizovano kao što je bilo predviđeno. Vidi, ne znam, nisam uključen u detalje. Zadnje dve godine samo pratim iz medija i ono što vidim da je pola naselja Palić raskopano, dve godine se postavljaju kanalizacione cevi, vidim ekspropriacija oko jezera je urađena, biciklistička staza je delimično izgrađena, zaštitni pojas je u principu ostvaren. Čujem od pecaroša da je za njih jezero totalno promenilo izgled. Za turiste i laike još uvek je zeleno, ima puno algi, još uvek imaju utisak da se ništa nije desilo. Ali jeste, jako puno toga se desilo.
- Najveće finansijski zahtevne stvari su urađene. Recimo, ekspropriacija je bila jako zahtevna iz pravnog aspekta i to je sve završeno i sada sve što je još potrebno može se iz finansirati iz gradskog budžeta. Sve što je sada potrebno je da se nastavi izlov babuške, da se stručno prati. Postoji oprema, ima se sopstveno iskustvo, strano iskustvo više nije potrebno. (Na današnji dan, 24 marta, datum objavljivanja intervjua, pre pet godina je krenuo izlov babuške - https://www.subotica.info/2016/03/24/poceo-probni-izlov-ribe-na-palicu)
- Možemo čak i da ga izvozimo?
- Da, sada kada idem na sledeći projekat, moram reći da još nisam bio gde ću raditi, to je nešto što na papiru zvuči jako slično ovom projektu, jedino je sada reka u pitanju i to u Indoneziji. Reka se zove Arau u gradu Padangu. Ljudi iz toga grada hoće da razviju turizam, ali potencijal razvoja je ograničen dok ta prljava reka teče kroz centar grada, što je bio razlog da su tražili iskustvo stručnjaka profila kakav sam ja.
Mnogo stvari što smo ovde radili i uspeli, to sam (smo) mi zajedno sa svojim lokalnim partnerima izmislili i isprobali. Nije to sve uspelo pri prvom pokušaju, ali na kraju smo manje više sve uspeli. Ali iskustvo koje sam stekao ovde, ja mislim da će biti veoma korisno u procesu sanacije sličnog problema u Indoneziji.
Ja bi voleo kada bi mogao spojiti stari projekat sa ovim novim gde će to iskustvo biti potrebno. Još je jako rano da kažem da li je to realno, pitaj me za pola godine, ali nadam se da će biti.
Mi u Nemačkoj imamo veliko iskustvo sa tretiranjem vode, prečistačima, regionalnim deponijama, recikliranjem, itd.., ali recimo bio sam kod nas u gradu gde su to generacije mojih roditelja radili, pre nekoliko desetaka godina. Danas tamo nema više stručnjaka danas koji su to izgradili - napravili. Sada su tamo ljudi koji rade na održavanju svega toga. A ovde, vaši ljudi u JKP “Vodovod i kanalizacija” su to napravili. Prečistač je građen ovde 2009. Oni imaju iskustvo kako se to gradi i šta su sve izazovi na početku radova. Još nešto je bilo tu - imali smo izazov videti šta industrija ispušta u kanalizaciju. To je bio pravni zahvat, kako to pravno osigurati i na kraju ostvariti taj sistem.
To kod nas funkcioniše nekoliko decenija i niko ni ne razmišlja kako je došlo do toga i to će biti verovanto neka pitanja u sledećem projektu. Prosečna plata u Nemačkoj je oko 4000 eura a ovde 400 ili malo manje. Naplatiti u Nemačkoj prečišćavanje vode od 6 - 10 eura nije problem, ali ovde jeste. Ovde treba održavati sistem sa mnogo manje para, i to je neko iskustvo koje će verovatno biti potrebno i tamo i koje nemački stručnjak ne može da zamisli kako održavati prečistač i kanalizacionu mrežu sa deset puta manjim budžetom. Tako da mislim da će mi biti korisno ovo iskustvo iz Subotice, iz stručne, finansijske i pravne perspektive.
Kako napraviti inspekciju nad otpadnim vodama iz industrije i da to funkcioniše? Ja mislim da to nije još rešeno ali ipak se radi na tome duže vreme i steklo se neko iskustvo.
- Da li si u svemu ovome dok si radio na projektu do sada video neki propust?
- Pa vidi, transparentnost. Ja dok sam radio pokušao sam vas kao novinare da što više uključim da vi prenesete građanima što više informacija kakvo je stanje, šta je aktuelno?
Sada kada gledam subotičke internet stranice, informacija o nastavku projekta je veoma malo. Nema dosta informacija. Mi svo svojevremeno nastojali da uvučemo i nevladin sektor u taj razvoj projekta.
- Kao Arhus centar recimo?
- Da. I to u pravcu razvoja svesti građana o značaju ekoloških tema. Podizanje svesti kod dece, učenika, građana o značaju jezera, čiste vode itd. Sada ja ne znam da li je oko toga rađeno u nastavku. To nije veliki finansijski zahtev za budžet grada, ali možda sada za vreme korone nije momenat.
Takođe želim da dođem nazad i da se okupam u SPA centru.To nije bio deo projekta na kojem sam ja radio ali mi je drago da se to radi i da gradnja napreduje.
Razgovor se tu završio baš kada je Mateo odlučio da je vreme da on bude tema tatine pažnje.
Kuglica sladoleda je nestala, bila je potrebna nova...
***
* Sve događaje vezano za sanaciju jezera možete naći u kolekciji članaka ovde - https://www.subotica.info/kolekcija/sanacija-jezera-palic
