Малигне болести су други водећи узрок смрти у свету и код нас. Према процени Светске здравстене организације (СЗО) у току 2020. године у свету је оболело 19,3 милиона људи од малигних болести, а 9,9 милиона људи је умрло. Процена је да ће до 2030. године број умрлих од рака бити двоструко већи. У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације малигних болести у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од малигних болести у свету.
Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи.
У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболело 41.661 особа (22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9.433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од малигних болести у нашој земљи су слични узроцима у већини земаља у развоју. Мушкарци су у Србији оболевали од рака плућа, дебелог црева, простате и мокраћне бешике. Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце.
Према подацима Регистра за рак Завода за јавно здравље Суботица у 2018. години је у Севернобачком округу регистровано 1.302 новооболелих од малигних болести (671 мушкарац и 631 жена). Исте године су умрле 663 особе, 344 мушкарца и 319 жена.Најчешће локализације малигних болести по полу су исте као на националном нивоу.
Напретком науке и нових дијагностичких метода данас знамо узрочнике за неке малигне болести (нпр. рак грлића материце изазивају онкогени сојеви хуманог папилома вируса, рак желуца изазива Helicobacter pylori, малигни лимфом и Т-лимфоцитне леукемије изазивају хумани Т-лимфоцитни вирус тип 1 и тип 2), али за многе малигне болести још не знамо шта их изазвива. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика повезаних са развојем рака, а који се односе на социјални и економски развој друштва.Одавно су препознати водећи фактори ризика и израчунато је да је дуван одговоран за 33% свих случајева малигних болести, вишак килограма и гојазност за 20%, вируси, бактерије и други микроорганизми за 16%, физичка неактивност за 5%, неправилна исхрaна за 5% и дејство УВ зрачења за 2% свих малигних болести.
Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.
Сваке године у свету може бити спашено 3,7 милиона људских живота кроз програме превенције, раног откривања и правовременог лечења рака. Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Према наводима СЗО укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.У Србији и Севернобачком округу се скрининг програми на рано откривање рака спроводе од 2013. године, а од проглашења ванредног стања због пандемије COVID-19 реализација скрининг програма је прекинута. Наставак се очекује са смиривањем актуелне епидемиолошке ситуације.
Прим. мр сц. мед др Нада Косић Бибић, спец. социјалне медицине
Начелник Центра за промоцију здравља
