Поводом Светског дана борбе против Алцхајмерове болести, објављујемо предавање специјалисте психијатрије Весне др Рафајловић, начелнице одељења ПС1 спец. болнице Свети врачеви у Новом Кнежевцу, стручног консултанта Геронтолошког центра Суботица:
Предавање: Живот са Алцхајмеровом болести данас у Србији
Данас у лечењу Алцхајимерове болести (АБ), постоји хитна потреба за преусмеравањем фокуса на тачно откривање најранијих симптома претклиничке фазе обољења. У међувремену, врло опширна медицинска истраживања сагласна су да патофизиолошки процес АБ започиње много година пре клинички очигледних симптома и концепт пресимптоматске или претклиничке фазе АБ постаје све шире прихваћен.
Напредак у клиничкој идентификацији нових мерења биће пресудан не само у откривању осетљивих, специфичних и поузданих биомаркера претклиничке АБ већ и у развоју тестова који ће помоћи у раном откривању и диференцијалној дијагнози деменције и у праћењу напредовања болести.
Најприкладније време за превентивну интервенцију јесте у претклиничкој фази, када су шансе за спречавање или минимизирање касније онемогућавајуће неуродегенерације најповољније. Ефикасност обећавајућих превентивних интервенција треба проценити код пацијената у најранијој уочљивој фази претклиничке АБ. То ће захтевати примену персонализованих медицинских техника, уз употребу одговарајућих биомаркера за откривање претклиничке фазе АБ код особа за које се верује да су склоне АБ-у.
Иако још увек није доступан ефикасан третман АБ-а, постоје докази да ће применом проактивног приступа персонализованој медицини лекар који је практикује можда успети да смањи ризик код пацијената склоних АБ, пратећи тако модификоване факторе ризика као што су хипертензија, гојазност, дијабетес типа 2, инсулинска резистенција, хиперхолестеролемија, седентарни начин живота и тренутно пушење цигарета.
Алцхајмерова болест у бројевима
Преко 60 процената свих деменција изазване су Алцхајмеровом болести (АБ). АБ погађа старију полулацију, а може бити дијагностификована код особа старости већ од 40 година, када се говори о деменцији са раним почетком. Свака двадесета особа после 65. године пати од неког облика деменције, док је тај број далеко већи код особа преко 85 година старости и износи 40 посто. У Србији у овом тренутку више од 200.000 грађана живи са АБ. Болест почиње неприметно и напредује све до смрти, просечно осам до десет година од настанка првих симптома.
Прва фаза болести
Први симптоми односе се на губитак памћења у вези скорашњих догађаја док је сећање на старије догађаје очувано, али напретком болести и оно бива оштећено. Особа заборавља договоре, имена и своје обавезе. Временом долази до отежане вербалне комуникације, особа тешко проналази адекватне речи, изговарање речи постаје тешко и у задњим фазама болести способност говора у потпуности нестаје. Оболела особа почиње да се не сналази у простору у ком живи годинама, не може да пронађе одређене предмете или их оставља на необчним местима. Болесник се често изгуби при одласку у продавницу, не може рационално да донесе одлуку о облчачењу у складу са годишњим добом. Проблеми на когнитивном плану полако нарушавају рутинске активности болесника и отежавају испуњавање свакодневних задатака попут заборављања искњучивања кућних апарата, проблема у куповини због отежаног рачунања, планирања, итд.
Основни фактори ризика за АБ су старост, генетски утицај, женски пол, васкуларни фактори ризика (висок ниво холестерола, хипертензија, дијабетес типа 2, инсулинска резистенција, срчане болести).
Три велика А Алцхајмерове болести
Средњи стадијум одликује апраксија (потешкоће са облачењем, одржавањем личне хигијене, узимањем и припремом оброка), афазија (потешкоће у говору) и агнозија (непрепознавање својих најближих). Са напретком болести смањује се способност доношења одлука и решавања једноставних животних задатака. Временом се нега ових болесника своди на помоћ у обављању основних савкодневних активности. Болесници често поремете ритам спавања, што додатно исцрпљује укућане. Неретко испољавају феномен странца у кући, верујући да неко борави у њиховом дому. Постају сумњичави и неповерљиви према околини, чест су и агресивни, углавном вербално. Промене у расположењу су типичне за особе оболеле од ове болести.
Од дијагнозе до лечења и неге
Особе код којих се јављају први симптоми (заборавност и неорганизованост) не схватају да имају проблем. Знаци болести су очигледнији члановима њихове породице и пријатељима. На први преглед код изабраног лекара, оболели долазе на наговор најближих или у њиховој пратњи. Сумње на АБ, потврђује преглед код специјалисте, на ком се уз помоћ тестова конгнитивних способности процењује о којој врсти демеције се ради. Не постоји ниједан метод или тест који са 100 % сигурношћу може поставити дијагнозу ове болести већ се то утвруђује након смрти, обдукцијом можданог ткива.
Мозак болесника оболелог од АБ је у процесу разградње. Долази до губитка синапси (комуникације међу неуронима) у кори мозга, док се на микроскопском налазу види губитак неурона у фронталном, паријенатлном и темпоралном можданом режњу. Све промеме доводе до поремећаја у различитим неуротрансмитерским системима мозга.
Још увек не постоји лек за АБ који у потпуности неутралише болест, али су доступне терапије које могу привремено успорити погоршање симптома и побољшати квалитет живота оболелих и њихових старатеља. У Србији се прате научна истраживања и светски трендови у лечењу ове болести. До сада, најбоље резултате у заустављању болести дају инхибитори ацетилхолин-естеразе, н-метилД-аспартатни антагонисти и екстракт Гинко билобе. Екстракт Гинко билобе стимулише циркулацију у мозгу, успорава пропадање неурона и на тај начин извесно време држе АБ на затеченом нивоу. Активне супстанце флавиноиди имају антиоксидантна својвства и претпоставља се, успоравају старошћу условљено, опадање броја рецептора можданих одговорних за меморију. Друга активна супстанца, гинкоглиди спречавају развој тромба у крвни судовима и штите од васкуларне демеције. Због тих својстава је данас, симболично засађен Гинко испред просторија Центра. Интерсантан је податак да су прва стабла Гинко билобе на европском тлу, засађене у Новом Кнежевцу захваљујући светском путнику Емилу Талијану који је био пасионирани ботаничар. Данас је његово имање један од најлепших паркова у Србији.
Како се суочити са болешћу најдражих?
Оно што ви можете да учините за своје најближе са АБ јесте да се добро информишете о самом току болести и на тај начин се припремите за све што долази. Не критикујте особу оболелу од АБ, она вас неће разумети. Уредите рутину у току дана јер они тешко разликују дане од ноћи. Будите спремни на неповерење и нападе и не схватајте их лично, јер то не говоре ваши најближи већ искривљена слика коју ствара сама болест. Говорите јасно и кратко. Не користите дуге речи. Тако ће вас боље разумети. Не одлучујте се на нагле промене, оставите простор оболелом на адаптацију. Подстичите га да обавља, једноставне свакодневне активности, одржавајте ниво тренутног потенцијала што дуже можете. Водите рачуна о безбедности оболелог тако што ћете животни простор прилагодити његовим потребама. Склоните све што представља потенцијалну опасност. Обезбедите му неопходну здравстевну и хигијенску негу.
Појава деменције код старих је тешка за функционисање модерне породице која живи ужурбано, јер симптоми болести подразумевају зависност од константне туђе бриге и помоћи. У мом лекарском искуству кроз болницу и амбуланту и као консултант у Геронотолошком центру сусретала сам се са пацијентима и њиховим старатељима у свим фазама АБ, од најранијег до најтежег терминалног стадијума. Покушајте да не кривите себе што не успевате да водите адекватну бригу о облелом. За АБ демецију је карактеристично да особе оболеле и у раним фазама болести захтевају извесну помоћ и надзор до потребе за потпуном двадестчетворочасовном помоћи и надзором у средњој и терминалној фази. Имајте на уму шта је најбоље за здравље облелог али и за ваше здравље, колико год је тешко и непријатно суочити се са таквим изборима. У традиционалнијим срединама осуда даљих чланова породице и пријатеља због избора да се оболели хоспитализује и даље постоји, али таквим притисцима се треба рационално супротсавити и донети одлуку која је најбоља за све. На првом месту за оболелог.
У филмовима и серијама приказују оболеле од АБ често прилагођено драмском заплету – или су симптоми претерани или неоправдано умањени. Какав ток ће болести имати у вашој породици је непредвидиво и најбоље је без великих очекивања, корак по корак суочавати се са АБ уз подршку вашег лекара.
Додатне информације:
О деменцији уопште
Деменција представља стечени поремећај интелектуалних функција – говора, памћења, видно-просторних способности, личности и понашања; когнитивних способности попут расуђивања, рачунања, апстрактног мишљења. Све промене које се уочавају су изражене у том обиму да ремете дотадашњи професионални и приватни живот. До сада је утврђено десет болести узрочника деменције, а најчешћа је Алцхајмерова болест.
Препорука за даље информисање су радови и књига Неурологија академика проф. др Владимира Костића.
- фронтални – чеони
- паријетални - темени
- темпорални - слепоочни
- режањ – структурални део мозга
- ацетилхолин-естераза – ензим нервног система који у великим концентрацијама штети мозгу, сматра се изазивачем АБ
- инхибитори – лекови који делују на смањење лучења ензима
- н-метилД- аспартат – неуронски рецептори који код оболелих од АБ пропуштају у неуроне превише садржаја и на тај начин их загушују и уништавају
- антагонисти – лекови који блокирају рецепторе
::