Фондација македонско сунце свечном академијом обележила је празник Свету браћу Ћирила и Методија односно дан словенске писмености и културе
"Ћирилица пише душом"
Фондација македонско сунце свечном академијом "Ћирилица пише душом" данас је обележила успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. односно празник Дан словенске писмености и културе.
Дан сећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земаљама. Ћирило и Методије остали су упамћени као "словенски апостоли", који су створили глагољицу, прво писмо Словена. као и темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји. Од прошле године 24. мај се обележава као празник Дан словенске писмености и културе.
За овај празник не везују се неки посебни народни обичаји, али је од непроцењивог културног и цивилизацијског значаја за све Србе, Македонце, и Словене уопште.
Свети Ћирило (калуђерско име Кирило, првобитно Константин, око 827 – умро 14. 02. 869. у Риму) и Методије (око 825 – умро 06. 04. 885. у Моравској), браћа су рођена у Солуну, тада окруженом Словенима, у породици византијског војног заповедника. Били су учени људи и заузимали високе положаје – Ћирило као учитељ филозофије и библиотекар у цркви Св. Софије у Цариграду, Методије као државни чиновник. Према жељи цара Михаила Трећег, прво се одазвали позиву хазарског цара Кагана да проповедају хришћанство у јужној Русији и потом, на молбу моравског кнеза Растислава, преобратили у ту веру и подунавске Словене, извршивши велики утицај и на њихов културни развој.
Као монаси, мисионарски рад су започели у Моравској 863. године и за тај посао се озбиљно припремили, па су најпре саставили словенску азбуку – глагољицу од 38 слова. Као талентовани филолози, са грчког су превели свете списе на језик македонских Словена, чиме су створили први словенски књижевни језик и постали оци словенске књижевности. Због противљења немачког свештенства њиховом раду, 868. године отишли су у Рим да траже допуштење за употребу словенске литургије, где је Ћирило умро и сахрањен у цркви Св. Климента, док Методија папа поставља за архиепископа панонског и моравског. Тиме не престају тешкоће у његовом деловању.
Академија захвалности св. Ћирилу и Методију у Суботици у организацији Фондације Македонско сунце, завршена је је желјом да се Дани Ћирила и Методија у будућности садржајно обогаћују и унапређују како словенска писмености и култура, тако и сарадња између Србије и Македоније. и Словена уопште.
