KRETANJEM DO ZDRAVLJA
Međunarodni dan fizičke aktivnosti, 10. maj
Već osamnaest godina Svetska zdravstvena organizacija obeležava Međunarodni dan fizičke aktivnosti. Obeležavanje ima za cilj promociju fizičke aktivnosti kod dece i mladih, ali i da ukaže na značaj fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i kod odraslih i starijih osoba.
Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije ili sagorevanja kalorija. Nedostatak fizičke aktivnosti je prepoznat kao četvrti vodeći faktor rizika globalne smrtnosti koji je odgovoran za 6% svih smrtnih slučajeva u svetu. Procenjuje se da je u svetu fizička neaktivnost primarni uzrok oko četvrtine svih slučajeva raka dojke i debelog creva, kao i šećerne bolesti. Odgovorna je i za oko trećinu svih slučajeva bolesti srca.
Poslednjih decenija se, svuda u svetu, beleži stalni pad učestalosti redovne fizičke aktivnosati, a posebno brine trend smanjenja fizičke aktivnosti u populaciji mladih. Statistike pokazuju da je u Evropi samo 34% mladih uzrasta 11, 13 i 15 godina dovoljno fizički aktivno prema preporukama za dobro zdravlje.
Istraživanje u Srbiji pokazuje da preporučenih 60 minuta fizičke aktivnosti svaki dan u nedelji ima trećina školske dece (33,6%), dok je van školske nastave polovina fizički aktivna 4 puta nedeljno ili češće (51,1%). U svim uzrasnim grupama su dečaci fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se smanjuje broj svakodnevno fizički aktivne dece, posebno devojčica. Tako je svakog dana 60 minuta fizički aktivno 43,9% dečaka i 36,2% devojčica u petom razredu osnovne škole, a u prvom razredu srednje škole 39% dečaka i 18,5% devojčica.
Preporučenu fizičku aktivnost van školske nastave, četiri puta nedeljno i češće, ima 65,7% dečaka petih razreda osnovne škole i 60% prvih razreda srednje škole. Kada su u pitanju devojčice svaka druga je fizički aktivna van školske nastave u petom razredu osnovne škole (53,6%), a svaka četvrta u prvom razredu srednje škole (28,3%). (Istraživanje ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji 2018. godine)
Fizička aktivnost dece je značajna ne samo za održavanje energetskog balansa već i za izgradnju koštanog tkiva, čime se smanjuje rizik za razvoj hroničnih bolesti u odraslom životnom dobu. Fizička aktivnost unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Zato je važno deci ograničiti vreme koje provede uz računar, mobilne telefone i televizijski program.
Brojna istraživanja su ukazala na pozitivne efekte svakodnevne fizičke aktivnosti kod odraslih u kontroli nivoa masnoća u krvi i sprečavanju stvaranja naslaga na zidovima krvnih sudova, kao i prevenciji povišenog krvnog pritiska, koronarne srčane bolesti, moždanog udara, dijabetesa, depresije i padova.
Za dobro zdravlje se preporučuje odraslima najmanje 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta. Vežbanje je lek, i ako svaki lek ima svoju dozu i količinu, učestalost uzimanja, oblik i trajanje. Da bi ostvarila svoje puno dejstvo fizička aktivnost treba da bude individualno dozirna i kontrolisana. Zbog prinudne izolacije usled infekcije novim korona virusom i dužeg boravka u zatvorenom prostoru, kako dece tako i odraslih, preporuka je da ovog proleća krenete postepeno, jer naglo i preterano opterećenje može da naškodi Vašem zdravlju. Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje. Neka fizička aktivnost bude raznovrsna da bi se aktivirale različite grupe mišića. Kombinujte vežbe izdržljivosti, fleksibilnosti, snage i ravnoteže!
Potrudite se da što više slobodnog vremena provodite napolju sa svojom decom i budete fizički aktivni. Prošetajte do posla ili zajedno sa decom vozite bicikl, igrajte odbojku, stoni tenis, basket ili badminton u prirodi ili na pesku...i pri tome vodite računa o fizičkoj distanci.
Budite fizički aktivni jer je to pravi put do dobrog zdravlja!
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine, načelnica Centra za promociju zdravlja