Večeras je na Makovu sedmicu stigao specijalni kamion, za prevoz divljih životinja, koji je dopremio krdo od 60 muflona iz Češke i Slovačke. JP Vojvodinašume su kupile muflone da bi se lovište, posle dve godine mirovanja, sledeće godine moglo početi ponovo koristiti za lovni turizam,
U prilogu izjave za medije direktora JP Vojvodinašume Roland Kokai i Branislav Stanković, sa više detalja o kupovini ovih životinja u vrednosti od 45.000 eura.
***
U nastavku detaljniji tekst o ovom događaju od A. Isakov objavljen u Politici 3. marta.
***
„Mufloni sa peska“ ponovo u Subotičkoj šumi
„Vojvodinašume“ uvezli 60 muflona iz Češke i Slovačke za lovište kod Subotice kako bi otklonili posledice koje je prolazak migranata napravio ovom prostoru
– Tiho je u ograđenom delu subotičke šume na Makovoj Sedmici, u koji zalaze samo lovočuvari. Iza još ogolelih stabala tek će poznavaoci uočiti muflone, kao deo grupe od 60 jedinki koja je stigla iz Slovačke i Češke pre nedelju dana. Lovočuvar Norbert Garaji priča kako se mufloni za sada najradije zadržavaju na mestu gde su i pušteni iz kamiona kojim su dovezeni, ali ih, uz pomoć hrane i vode koju postepeno razmeštaju po sve širem prostoru „uče“ kako da upoznaju svoje novo stanište.
Lovište posebne namene „Subotičke šume“ prostire se na preko šest hiljada hektara, i u ovom prostranstvu od krupne divljači ima srne i divlje svinje, kao autohtone vrste, dok su unete jelen lopatar i muflon, predstavlja za „Politiku“ ličnu kartu lovišta Branislav Stankov, izvršni direktor za lovstvo, ribarstvo i ugostiteljstvo u JP „Vojvodinašume“. Lovište ima i svoj manji ograđeni deo, takozvani gater, sa oko 10 kilometara žice omeđenih 509 hektara, gde borave mufloni, kao i jelen lopatar.
„U ograđenom delu lovišta muflon je od 1981. godine najznačajnija gajena vrsta. Tu postoje odlični stanišni uslovi za muflone, što mu daje dobru reprodukciju i dobru trofejnu vrednost.“ objašnjava Stankov.
Međutim, period od 2015. do 2018. godine bilo je izuzetno težak za ovo lovište i divljač. Čitav ovaj šumski prostor našao se na migrantskoj ruti, što je značilo da se masa ljudi nekontrolisano kreće kroz lovište, da se svakodnevno seče ograda gatera, a zbog neočekivanog prisustva ljudi u prostoru otkazane su i svi lovni aranžmani. „U tom periodu narušen je osnovni princip i postulat u gazdovanju: mir u lovištu. Divljač je kontinuirano uznemiravana, a kao posledica sečenja ograde, i pored toga što smo je svakodnevno popravljali, deo muflonske divljači je izašao sa ovog prostora. Otišao je i deo jelena lopatara, kao i divlje svinje. U tom pogledu pretrpeli smo značajnu štetu“ kaže Branislav Stankov.
Zbog toga su prošle godine odlučili da prebroje svu divljač koju imaju u gateru, nadopunjuje priču, Srđan Peurača, zastupnik ogranka Šumskog gazdinstva Sombor. Pokazalo se da nedostaje polovina muflona, matični fond je 125 jedinki, a nedostajalo je 60 koji su izašli u otvoreni deo. Populacija jelena lopatara takođe je bila na biloškom minimumu.
„Kada je prestao prolazak neovlašćenih lica kroz lovište, imalo je smisla da ulažemo u matični fond. Naša je i moralna i zakonska obaveza jer je ovo lovište posebne namene i moramo to brojno stanje da imamo u svakom momentu u ograđenom lovištu“ kaže Branislav Stankov. Odlučili su se za odgajališta u Češkoj i Slovačkoj koja su poznata po dobroj genetskoj liniji i kvalitetnim jedinkama, nakon duge procedure prošle sedmice doveženo je 35 mužjaka i 25 ženki.
„Sa ovim uvozom vratili smo brojno stanje i otklonili posledice štete koje su nastale prolaskom migranata kroz lovište“ naglašava Stankov.
U „Vojvodinašumama“ procenjuju da je pretrpljena šteta u vidu izgubljene dobiti u periodu od 2015. do 2018. godine oko 100 hiljada evra, da tome treba dodati štetu načinjenu na lovno uzgojnim objektima, a pored toga kupovina i transport 60 jedinki muflona stajala je 45 hiljada evra.
„To je šteta nastala nesrećnim spletom okolnosti da se lovište našlo direktno na udaru kretanja migranata i njihovog prolaska. Trofeji muflona iz Subotičke šume su bili poznati ne samo u SFRJ i Srbiji, nego su mufloni sa peska poznati i inostranim lovcima koji su ovamo rado dolazili, pre svega Italijani Španci, Austrijanci, Nemci“ nabraja Stankov.
Sva šteta sanirana je iz sopstvenih izvora, i za sada još nije doneta odluka da li će ove godine dozvoliti lov, u svakom slučaju u naredne tri godine on će biti veoma restriktivan kako bi se lovište vratilo u pun kapacitet.
Planiramo da ograđene površine, proširimo u skladu sa zakonom i mogućnostima, jer se nalazimo u okviru specijalnog rezervata prirode, i da povećamo matični fond muflona i jelena. Projekcija je da za pet godina lovište bude veće, sa većim ograđenim delom, sa većim fondom divljači, i sa tim i većom mogućnošću lova i prihoda, kaže Branislav Stankov.
