U Srbiji niko nema interesa da se bavi sa bačenim plastičnim vrećicama tako da one završavaju sahranjene kao i ranije, a sada i u telu nove deponije.
Samo 3 - 5 % otpadnog materijala donetog na sanitarnu deponiju na Bikovu, biva iskorišćeno, predato u reciklažu, ostatak se pohranjuje u telo deponije posle niza tretmana na separaciji i kompostiranju.
Neobično, ali za sada se relativno malo količine otpada donose na ovu deponiju ?!
Danas u predstavnici grada iz sekretrijate za komunalne poslove i zađtitu prirodore obišli i videli proces rada na separaciji i pohranjivanja otpada.
Sve detaljne informacije u prilogu kazuje Čila Goli, dok ispred grada komentariše Timea Horvat, zamenica gradonačelnika.
Bjanka Čuturilo iz laboratorije deponije u prilogu govori o kontroli ocedne vode iz tela deponije i šta se planira raditi sa njom. Nezvanično ocedna voda je dobrog kvaliteta i kada se dobija vodna dozvola ona će biti puštena u obližnji kanal u čijem je, trenutno, voda slabijeg kvaliteta nego ova se deponije.
***
U nastavku tekst Aleksandre Isakov
Regionalna deponija radi, domaćinstva još čekaju kante
Jedini sistem integrisanog upravljanja otpadom u Srbiji otpočeo probni rad. Građani će smeće razvrstavati tek kada dobiju posebne kante, a lokalna preduzeća kamione
Foto: A. Isakov
Subotica – Regionalni centar za upravljanje otpadom od septembra funkiconiše u režimu probnog rada tokom kojeg sakuplja i obavlja selekciju komunalnog otpada iz sedam severnobačkih i severnobanatskih opština. Za sada ovamo stižu tek prve količine otpada koji od trenutka kada prođe rampu komunalnog preduzeća smeštenog u subotičkom ataru između naselja Bikovo i Orom, ulazi u složen proces separacije po veličini i materijalu. „Mi smo za sada zadovoljni kako se posao odvija“ kaže Čila Goli, direktorica Regionalne deponije koja za sada zapošljavaa 65 radnika.
Put koji put prevaljuje komunalni otpad objasnili su direktorica i njeni saradnici tokom posete predstavnika subotičke lokalne samouprave zaduženih za oblast komunalnih poslova i zaštitu životne sredine. Regionalna deponija prikuplja otpad iz Subotice, Bačke Topole i Malog Iđoša, Sente, Novog Kneževca i Čoke, odnosno sve što 270 hiljada stanovnika severa zemlje baci u kantu za smeće trebalo bi da se nađe ovde. Ovo je takođe i prvi integrisani sistem za upravljanje otpadom u zemlji, a izgrađen je zahvaljujući i donaciji EU od oko 24 milona evra.
U Regionalnoj deponiji otpad se razvrsta mašinski, što se odnosi na sitan otpad, a krupni otpad se ručno sortira na šest frakcija ustanovljenih upravo po tržišnim potrebama i namenjen je daljem recikliranju. Centralni sistem sadrži i kompostilište koje je pod nadzorom i posredstvom računara se prate dešavanja u biorazgradivoj masi. Ocedne vode koje nastaju u ovim procesima takođe prolaze sistem kontrole koja pokazuje da je voda čista i neškodljiva, ali je ne vraćaju u prirodu dok za to ne dobiju i odgovarajuću dozvolu.
Nije samo proces separacije otpada složen, već je i njegovo prikljupljanje i dovoženje do Regionalnog centra za upravljanje otpadom zahtevalo promenu rada lokalnih komunalnih preduzeća i povećanje njihovih kapaciteta. Zbog udaljenosti, u Bačkoj Topoli, Kanjiži i Senti postoje transferne stanice u kojima se iz po dve opštine sakuplja otpad i odatle donosi u Regionalni centar.
Tamo gde otpad nastaje - domaćinstva, poslednja će doći na red u uvođenju novog sistema integrisanog upravljanja otpadom. Srbija je imala obavezu da nabavi kontejnere i kante koje će dati građanima na korišćenje kao i određeni broj auto smećara u odnosu na potrebe sredine. Kako je objasnila Čila Goli još se čekaju instrukcije Ministarstva za zaštitu životne sredine da se po treći put raspiše tender za ovu nabavku, jer su prethodna dva oborena. Tek sa njegovim sprovođenjem operateri će imati mehanizaciju, odnosno posebne kamione za odvoženje biorazgradivog i ostalog otpada. Kada bude ispunjen i taj uslov primarna selekcija stići će i do kućnog praga.
I dok za sada iz nekih lokalnih sredina, smeće stiže redovno, iz Subotice tek tri kamiona smećara istovaraju otpad u Regionalnoj deponiji. Režim probnog rada može da traje godinu dana, uz mogućih još 240 dana nakon čega bi ovaj integrisani sistem upravljanja otpadom, trebao da počne rad u punom kapacitetu. Koliko otpada će stizati na ovu deponiju nije tačno poznato jer se procene rađene pre deset godina, a koje govore o 80 hiljada tona, smatraju zastarelim i zbog promena u navikama stanovništva. Od onoga što stigne, smatra se da od tri do pet odsto može da se izdvoji kao reciklabilni otpad.
Pod krovom u dvorištu deponije ovaj balirani, recilabilni otpad čeka da postane roba. „Za sada nismo počeli prodaju baliranog otpada jer to nisu referentne količine, ali pratimo tržište“ kaže direktorica Goli. Na žalost, i u ovom centru, plastične kese završavaju u telu deponije jer trenutno u Srbiji ne postoji niko ko je zainteresovan za njihovo recikliranje. Direktorica Regionalnog centra objašnjava da ukoliko se pojavi zainteresovani uvešće liniju za razvrstavanje ovih, kako ih nazivaju, lakih frakcija.
Takođe je svih sedam lokalnih samouprava prihvatilo da se za staklo skupljati odvojeno, na frekventnim punktovima.
A.I.
