Nagrada Undergroud spirit u ponedeljak, 22. jula je na Letnjoj pozornici svečano uručena francuskom reditelju Jean Charles Hue. Treće festivalsko veče obeležilo je i otvaranje izložbe „Lica Mire Banjac“ na Otvorenom univerzitetu, kao i filmovi „Oleg“ (Juris Kursietis) i „Ljubav na mrežama“ iz Glavnog programa. Takođe, veliku pažnju privukle su projekcije u okviru selekcije Paralele i sudari - „Zaboravljena planina“ (Ardit Sadiku) i „Brushalter“ (Veit Helmer) čiji su autori gosti festivala.
Povodom nagrade koju Festival evropskog filma tradicionalno dodeljuje za dugogodišnji rad na nezavisnom filmu i jedinstvenu poetiku nastalu van okrilja filmske industrije i vodećih kinematografskih tokova, Jean Charles Hue je izjavio:
- „Jako sam dirnut što primam ovu nagradu na čemu se zahvaljujem Palićkom filmskom festivalu. Postoje dva razloga zbog kojih sam ponosan – prvo, pohađao sam jednu umetničku školu sa željom da stvaram filmove koje sam tada nazivao Underground, i divio sam se autorima iz tog domena. Zato mi je velika čast da danas primim nagradu koja nosi to ime. Drugi razlog je taj što sam moj prvi film realizovao u Srbiji, blizu Novog Sada pre dvadesetak godina. Imam utisak da sam ovom nagradom zaokružio nešto u svom životu i na tome vam se zahvaljujem.“
Na konferenciji za medije, Urša Menart rediteljka filma „Neću da budem luzerka“ istakla je da je inspiraciju za film koji prati priču o tridesetogodišnjoj devojci bez posla u Sloveniji, nalazila kako u svom životu, tako i u životu njenih vršnjaka:
- Film je malo moja lična priča, a malo je i deo priče mojih prijatelja, cimerki i sestre. Želela sam da priča deluje iskreno, pa sam odlučila da iskombinujem moja sa iskustvima mojih prijatelja. Dok sam pisala scenario imala sam utisak da sam jedina preostala osoba u Ljubljani i mislila sam da možda ipak treba da ostanem i da ponudim ovako nešto Sloveniji. Film je jedan od razloga zašto još uvek živim tu.
Tokom jučerašnjeg programa prikazani su i filmovi autora koji su takođe gosti festivala. U pitanju su ostvarenja „Horizont“ (Anya Tsyrlina) i „Najbolji filmovi 2018.“ (Luis Azevedo) iz selekcije Mladi duh Evrope. Jedan od gostiju festivala je i Milan Milosavljević producent filma „Dogs, moon river and Baudelaire“ Marije Kovačine koji je deo istoimenog programa.
Portugalski reditelj Luiz Azevedo, povodom predstavljanja četiri video – eseja na festivalu ukazao je na privlačnost ove filmske forme:
- „Volim video – eseje jer mi oni daju slobodu da se poigravam sa tom formom. Uglavnom uvek imam neke smernice kojima želim da idem, ali mi video – esej uvek pruža neke nove izbore. Takođe, kroz ovaj vid snimanja imate mogućnost da budete i društveno angažovani i kritički nastrojeni u svom radu.“
Govoreći o svom filmu „Horizont“ čija je radnja smeštena u vreme Sovjetskog Saveza, korediteljka Anya Tsyrlina istakla je:
- „Film je napravljen od državnih arhivskih snimaka o mom rodnom mestu u Sibiru. Igrom slučaja naišli smo na osobu koja ima dosta materijala koje smo mogli da iskoristimo, a koji nude dosta informacija o tom vremenu. Ovaj film u meni budi nostalgiju jer me vraća u period mog detinjstva.“
Producent filma „Dogs, moon river and Baudelaire“ Marije Kovačine govorio je o onom što ovo kratkometražno ostvarenje čini specifičnim:
- „Čini mi se da je Marija, kao montažerka i rediteljka, uspela da svoju estetiku i ljubav prema muzici i filmu stavi u ovaj film koji je prilično suptilan i nežan, a koji je Nil Jang prepoznao. Stariji materijal koji je korišćen u filmu budi nostalgične momente vezane za neko drugo vreme, u kojem ona svojom montažom i originalnom muzikom koju je radio nemački autor, želi da dočara neko posebno stanje.“
U okviru konferencije za medije održana je i promocija knjige u izdanju Filmskog centra Srbije - „The Best Serbian Films of the 21st century“ Đorđa Bajića, Zorana Jankovića i Ivana Velisavljevića na engleskom jeziku. Tim povodom, Đorđe Bajić se osvrnuo na ideju sa kojom je ovaj kritički zbornik nastao:
- „Naša prvobitna ideja je bila da „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“ prevedemo u celosti, ali smo u razgovoru sa Bobanom Jevtićem, tadašnjim direktorom Filmskog centra Srbije, ipak odlučili da to bude izbor najboljih filmova kako bismo na afirmativan način prikazali srpski film.“
Zoran Janković je istakao sadržaj knjige:
- „Prvi deo knjige, koji je i najobimniji, predstavlja naš izbor najboljih filmova, dok drugi segment čini izbor pet najboljih ostvarenja rediteljskih veterana. „The Best Serbian Films of the 21st century“ završava se izborom pet najboljih igranih filmova autora mlađih od 28 godina kako bi se time ukazalo da domaća kinematografija ide na bolje.“
::
