Od prošle jeseni do kasnog proleća gotovo da nije bilo kiše, što je uticalo na značajno manje prinose pšenice. U otkupnu cenu pšenice nije uračunata akumulacija – upozoravaju privrednici
– U subotičkom ataru gotovo je završena žetva pšenice, stručnjaci procenjuju da je ostalo da se sa njiva skine još 10 odsto od oko 20 hiljada hektara koliko je posejano hlebnim zrnom. Međutim, već sada je jasno da požnjevena pšenica neće napuniti silose, rod je značajno manji nego prethodnih godina i kreće se između 4, 5 do 5,5 tona po hektaru.
„Sejali smo u prašinu, od septembra do Nove godine palo je svega tri litre kiše“ kaže za „Politiku“ Pavle Kujundžić, zemljoradnik, objašnjavajući zbog čega je nizak prinos. Otkupna cena pšenice je 18 dinara, plus PDV, ali Kujundžić kaže da je to niska cena, i strahuje i dalje će padati. „Za sada pšenicu otkupljuju samo mlinari, kada oni popune svoje potrebe, prestaće otkup, a trgovci su našli jeftiniju pšenicu u okolnim zemljama.“
Poljoprivredni kombinat „Ravnica“ u Bajmoku, koji je u okviru kompanije „Matijević“ pod pšenicom je imao 1830 hektara i spada u ovdašnje najveće proizvođače. U njihovom slučaju, na pojedinim parcelama prinosi su gotovo prepolovljeni, nekada su vršili preko osam tona po hektara, sada na pojedinim parcelama oko 4,5 tone. „Suša i predusevi značajno su uticali na visinu prinosa. Tamo gde je prethodno na parceli bila šećerna repa, ona je sabila zemljište i dodatno iscrpela vlagu“ kaže nam Branko Suvajac agronom koji upravo na njivi prati kombajniranje preostalih parcela pod pšenicom.
„Svake godine se pomalo smanjuje veličina parcela pod pšenicom, a sada imamo i manji rod“ kaže Neven Orčić, agronom u Poljoprivrednoj stručnoj službi koji kaže da je uzrok slabe žetve teška setva. „Zbog izostanka zimskih i prolećnih padavina pšenica se nije bokorila, nakon toga napale su je gljivične bolesti, kada čak ni tretmani nisu pomagali. Osim što je u proseku rod oko 4,5 tone, ono što brine je i da zrno ima malu hektolitarsku težinu.“
Prve najave otkupne cene pšenice kretale su se oko 14 dinara, da bi na početku žetve ona utvrđena na 18 dinara. Regionalna privredna komora na sednici Odbora sektora poljoprivrede utvrdila je cenu koštanja u rasponu od 19,1 do 26,3 dinara, a zbog najava da će tržišna cena pšenice biti niža, privrednici Severnobačkog okruga traže od Privredne komore Srbije da se obrati Vladi kako bi kontrolisala otkupljivače pšenice i da tako spreči stvaranje kartela i dogovora oko formiranja cene pšenice.
Regionalna privredna komora po prvi put se oglasila saopštenjem u kojem je izneta računica o tome koliko košta proizvodnje pšenice, ali i upozorenje da otkupna cena ne obuhvata i akumulaciju.
Cena koštanja po jednom hektaru košta 105.120 dinara, u šta spadaju i fiskalni troškovi, poput poreza, ali i osiguranja useva. Ukoliko proizvođač ima troškove i zakupa državnog zemljišta, ili prema kreditorima, njega proizvodnja košta 136.320 dinara po hektaru.
U komori ističu: kada se utvrđuje cena koštanja proizvodnje pšenice niko ne uračunava akumulaciju, već samo troškove nastale tokom proizvodnje. Zbog toga je neophodno da u otkupnu cenu pšenice bude uračnutao i dva dinara po kilogramu na ime akumulacije. Tvrde da sa cenom od 19,1 dinar za kilogram, sa prosečnim prinosom od 5,5 tona po hektaru poljoprivrednicima ne ostaje finansijske zalihe sa kojom mogu da započnu narednu setvu.
