Od 13. maja pa do 3. juna ove godine u više gradova u Srbiji održavaju se trbine povodom “NACRTA ZAKONA O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA, CIVILNIH INVALIDA RATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA“. Suboticu su u Somboru 23. maja predstavljali:
- - Dragoslav Dašić - predsednik “UDRUŽENJA RATNIH I MIRNODOPSKIH VOJNIH INVALIDA SRBIJE“,
- - Veselin Uzelac - predsednik “UDRUŽENJA VETERANA-RATNIH INVALIDA RATOVA OD 1990 GODINE“,
- - Siniša Vesić - predsednik “UDRUŽENJA KORISNIKA VOJNIH PENZIJA GRADA SUBOTICE“,
- - Aleksandar Panić - predsednik “UDRUŽENJA UČESNIKA ORUŽANIH SUKOBA NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE – GRADSKI ODBOR SUBOTICA” i
- - Dejan Jakovljević podpredsednik “UDRUŽENJA UOSYU – GRADSKI ODBOR SUBOTICA”
koji su uzeli učešće u diskisiji i dali nemerljiv doprinos na ovaj nacrt zakona svojim predlozima i sugestijama.
Dragoslav Dašić je podsetio da svaki zakon od 1961 stalno umanjuje prava RVMI i kada bi se poštovalo međunarodno pravo , stečeno pravo se ne bi smelo ukidati ili smanjivati. Naše invalidnine od 1961 god su ubačene u system SUBNOR-a, “mimo naše volje”, dekretom. U SUBNOR-u je po ključu, dva svedoka – borca NOR-a, pre svega sa područja Kosova i Metohije, Makedonije i Hrvatske , dobijalo statuse boraca i RVMI , i što je najgore ti ljudi su bili arogantni, nisu poštovali pravne norme, majorizovali su RVMI, oteli im imovinu iz bivše Kraljevine Jugoslavije i totalno su obezglavili RVMI u društvenom životu. Dašić je dodao da je prvi Zakon o vojnim invalidima odonešen u Kneževini Srbiji 1886.godine. Taj Zakon je bio idealan. Kraljevina Jugoslavija je prepisala taj zakon koji je bio za RVMI, zatim je 1945 isti modifikovan i isto je bio povoljan, i dostojanstven u odnosu na današnji, što se tiče ratnih, mirnodopskih i porodičnih invalida. Najviše nas je oštetila “crvena buržoazija” i “žuti” koji su nam otimali imovinu i rasprodali. U 2018 godini poništena su naša prava i rešenja oko usklađivanja invalidnina. Svaki RVMI gubi na kraju godine jednu do jednu ipo invalidninu na taj način. Na kraju Dašić je predložio i zatražio da se pod hitno način isplate invalidnine, vrati na stari nivo, tj da se usklađuju prema ličnim dohodcima, tj proseku plata za prošli mesec.
Veselin Uzelac je istakao da je apsurd da teškim invalidima koji su ostali bez donjih ekstremiteta aktuelan zakon i pravilnici ne vide nabavku ortopedskih pomagala – konkretno štaka. Zatim je obrazložio veliki problem oko zdravstvene zaštite RVI, koji ne mogu doći do lečenja na VMA u Beograd, jer isti nemaju vojno-zdravstveno osiguranje, već se vode kao socijalna kategorija. Uzelac je naveo niz propusta i problema, kao i adekvatna rešenja koje je zamolio da udju u proceduru za novi zakon. Kao probleme je naveo kako treba definisati šta su to primanja za RVI jer od šaltera do šaltera državne uprave naša primanja doživljavaju različito, negde su to prihodi, a negde socijalna davanje i to uvek na štetu veterana, zatim problem u obračunu mesečnih primanja da se isplaćuju svakog meseca bez da se neustavno za isto ukidaju trajna rešenja. Zatim problem zakona je da civilne žrtve rata ne treba stavljati u zakon o ratnim veteranima jer oni to nisu, i da je nebitno da li će njihova prava biti manja, ista ili veća od naših ali oni bi svakako morali biti obuhvaćeni posebnim zakonom jer civilna žrtva rata može biti i dezerter koji nastrada u civilstvu, a svakako ni ostale civilne žrtve rata nisu ratni veterani pa je nepotrebno stavljati ih u isti koš sa ljudima koji su stajali na braniku otadžbine i bili spremni da poginu za državu. Uzelac je dalje predložio da RVI-u ide radni staž dok su ne zaposleni, sledeće da dodatak za decu mora naći svoje mesto u novom zakonu ali da takođe treba voditi računa da taj dodatak nije socijalnog karaktera već da i on kao i ostatak naših primanja bude plaćan po principu odštete deci teških RVI jer njihov roditelj nije u stanju o njima da se stara kao zdrava osoba a ni da se igra sa njima kao svi ostali zdravi roditelji. Uzelec je na kraju rekao da je mnogo problema i nelogičnosti te se osvrnuo i kritikovao opasku samostalnog pomoćnika za boračka pitanja Sašu Dujovića da zakon mora sad biti usvojen kakav takav, jer ako se sad ne usvoji ko zna kad će ponovo doći na red da se razmatra. Da je takav stav nedopustiv i da nikako nije prihvatljivo da se zakon usvaja sa manjkavostima čisto da bi postojao jer je to znak krajnjeg nepoštovanja prema svima nama.
Siniša Vesić je rekao da u udruženju kojim predsedava ima preko 75% članova koji su bili učesnici oružanih akcija na prostorima bvše SFRJ , oko 20% RVI i porodica poginulih-palih boraca, kao i oko 5% učesnika NOB-a. Svi ti ljudi danas žive na rubovima egzistenije i uzdaju se da će se doneti novi Zakon o osnovnom pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i porodice palih boraca“ koji će na neki način ispraviti nepravdu, rešiti njihove probleme , goruća pitanja i da će se napokon u sistem ubaciti i borci iz Republike Srpske Krajine, koji su trenutno na margini propisa, jer ih R.Hrvatska vidi sve kao neprijatelje, dok u sistemu Srbije oni ne postoje. Takodje je g.Vesić predložio da se proširi osnov za priznavanje boraca na periode posle 27.aprila 1992 , da se produži taj datum do 31.maja 1992g, ali i da se doda posebna stavka člana 4, aktuelnog Nacrta Zakona, gde bi se objedinio oružani sukub na prostoru bivše SR Jugoslavije počev od 01.marta 1998 kada su počele šiptarsko-terorističke akcije na Kosovu i Metohiji, zaključno sa 31.junom 2001g kada su se završili sukobi na jugu Srbije sa oslobodilačkom vojskom Preševa , Bujanovca i Medvedje, jer je u ovom celokupnom periodu bilo i nestaih, kidnapovanih , poginulih i ranjenih pripadnika, vojske, policije, civila i drugih snaga bezbednosti naše zemlje. G.Vesić je obrazložio nekoliko članova Nacrta Zakona i na iste je dao konkretne izmene. Npr: U novom nacrtu posle člana 117, treba dodati član 117a koji glasi : „ IZUZETNO OD ČLANA 117 OVOG ZAKONA , ZAHTEV ZA PRIZNAVANJE STATUSA RATNOG VOJNOG INVALIDA PO OSNOVU OŠTEĆENJA ORGANIZMA KOJE JE POSLEDICA RADIOAKTIVNO ZRAČENJE , UPOTREBA HEMJSKOG I BIOLOŠKOG ORUŽJA I DIJAGNOSTIKOVAN KLINIČKI POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ, ZADOBIJENI POD OKOLNOSTIMA IZ ČLANA 4,5 I 7 OVOG ZAKONA, MOGU SE PODNETI BEZ OGRANIČENJA“ Vesić je kao predloge naveo da se u nov zakon uvrste sledeća prava i novine: pravo na stambeno zbrinjavanje RVI i porodice palih boraca, pravo na besplatne udžbenike i stipendiju deci RVI palog borca, pravo na prednost prilikom smeštaja u studentske domove, kao i da se svi ratni vojni invalidi prebace u vojno zdravstveno osiguranje pohvalio novine u nacrtu zakona , a to se tiče “prava na naknadu troškova putovanja” i “pomoć u slučaju smrti”.
Aleksandar Panić je rekao da se za donošenje ovog zakona o pravima ratnih veterana čeka već punih 28.godina i da to samo pokazuje ponašanje države prema veteranima. Panić se osvrnuo na sam naslov nacrta zakona u koje se pominju borci te da taj termin ne treba tamo da stoji jer se mi više ne borimo i da živimo u miru. Da u ustavu Republike Srbije u članu 69 stav 4 piše “Socijalna zaštita“ “Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita”, u skladu sa zakonom. Da se u naslovu predloga nacrta zakona umesto “PRAVIMA BORACA” upiše “PRAVIMA RATNIH VETERANA”. Da realizacija bude transparentna i učinkovita predložio je da se sva udruženja registruju u Saveze Ratnih Veterana. Panić je kao najbitnije rekao da je za ratne veteran najbitniji “Borački dodatak” i da svako ko ostvari status ratnog veterana, ima mesečna primanja od 3.000 do 30.000 hiljada dinara po mesecu, u zavisnosti koliko je veteran učestvovao u ratnim operacijama, na koji način i gde. Predložio je da veterani imaju sledeća prava : Borački dodatak, pravo na starosnu penziju, pravo na zapošljavanje, pravo na jednokratnu novčanu pomoć, za “decu veterana”, pravo na besplatne udžbenike, pravo na stipendije, pravo na upis u obrazovne ustanove, i druga prava. Osnovno je da se mora poštovati svako slovo ustava, ako se želi od samog starta doneti pravi zakon za ratne veterane. Samo na ovaj način će se država odužiti prema veteranima rekao je Panić,
Dejan Jakovljević je rekao da smo jedina zemlja u okruženju koja još uvek nema zakon o pravima ratnih veterana, da su zakonima koji su sada važeći, obuhvaćeni samo ratni vojni invalidi i članovi porodica poginulih boraca, međutim, svi ostali borci-ratni veterani nemaju nikakava prava. Jakovljević je dodao da objedinjen koncept nacrta zakona nije regulisao suštinske i stvarne postojeće probleme, a ako najnoviji predlog koji bi trebalo da se nađe pred poslanicima, kao takav bude usvojen, praktično se ništa neće promeniti. Ipak ovo je dobar početak da se zakon donese, i da država stane iza svojih veterana, kao što stoje bivše republike iza svojih.
Udruženje veterana
