Prethodnih nekolio dana tokom noći, naročito oko 23 časa, merna stanica ambijentalnog vazduha Vojvodina 2, koja se nalazi pored Nove opštine, zabeležila je ekstremno zagađenje zraka u našem gradu. (naslovna fotografija je snimak sa aplikacije subote 30.aprila)
Na ove podatke je, autoru izveštaja, skrenuo posetioc sajta subotica.info (alias J.P) sa nekoliko snimaka tada aktuelnih podataka, i pitanjem da li se može doći do informacije šta te brojke znače, odnosno da li je moće saznati uzrok - ili "onog" koji truje građane...
U prilogu je i ilustracija automatske merne stanice čija očitavanja možete videti svakog trenutka na sajtu http://aqicn.org/city/serbia/subotica/
Žika Reh, šef službe za zažtitu životnre sredine i održivi razvoj u gradskoj upravi, priložio je ovaj tekst kao širi odgovor na to pitanje.
***
Poštovani,
Odgovori su u nastavku:
Suspendovane čestice su mikroskopski sitne čestice prašine, čađi i drugih čvrstih materija, različitog hemijskog sastava, koje lebde u vazduhu, i koje kao takve udisanjem mogu da dospeju u ljudski organizam. Potiču iz različitih izvora, a povećanju njihove konentracije u velikoj meri doprinosi korišćenje drva, uglja i mazuta za zagrevanje, kao i vozila koja koriste dizel gorivo.
Važno je napomenuti da suspendovane čestice u vazduhu nisu ništa novo, ali danas postoji više podataka o njihovoj štetnosti, razvijeniji je sistem praćenja kojim se njihova koncentracija meri i beleži, kao i brži protok informacija o rezultatima merenja.
U Subotici su povećane koncentracije suspendovanih čestica u vazduhu, s obzirom na to da je u toku grejna sezona, uobičajene za ovo doba godine, a slično je i u drugim gradovima u Srbiji, s tim što negde ima merenja ovih parametara, a negde ne.
Kako su podaci sa automatskih stanica javno dostupni i otvoreni, građani putem različitih portala i aplikacija mogu da se informišu o trenutnom stanju kvaliteta vazduha, što je pozitivno. Međutim, prilikom tumačenja podataka treba biti obazriv, jer se radi o prikazu trenutnog stanja na određenom mernom mestu, što ne mora da bude reprezentativno za čitavu teritoriju. Pored toga, ne koriste se za sva merenja referentne metode, pa su rezultati podložni korekcijama. Takođe, kada je u pitanju "indeks kvaliteta vazduha" koji se na ovim portalima objavljuje, nije svejedno na osnovu kojih parametara se je taj indeks izračunat. Tako često možemo da imamo lažnu sliku da su gradovi u kojima se obavljaju merenja više parametara zagađeniji od onih u kojima se merenja ne obavljaju, ili se analiziraju samo pojedini parametri.
U Subotici se automatska merna stanica, koju je postavio Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, nalazi na raskrsnici pored zgrade Nove opštine, dakle u zoni saobraćaja. Budući da podaci koji se objavljuju na aplikacijama i portalima potiču sa ove merne stanice, treba imati u da se merenja vrše nereferentnom metodom, a da su testovi ekvivalencije, koji će omogućiti korekciju dobijenih merenja, još uvek u toku.
Grad Subotica je, u sklopu monitoringa u lokalnoj mreži, uspostavio merno mesto u urbanoj zoni, u dvorištu OŠ "Sonja Marinković" (kod Kvantaške pijace), na kome se takođe kontinualno meri koncentracija suspendovanih čestica - PM10 i PM2.5. Kako ova stanica nije automatska, podaci su dostupni tek nakon obrade i objavljuju se u vidu mesečnih izveštaja na sajtu Grada Subotice.
Za sistemsko rešavanje problema prekoračenja suspendovanih čestica u vazduhu i dostizanje zakonom propisanih graničnih vrednosti, potrebne su ozbiljne promene po pitanju korišćenja energenata, što bi podrazumevalo potpuno izbacivanje korišćenja čvrstih goriva za zagrevanje, kao i zabranu korišćenja vozila koja ne ispunjavaju visoke standarde u pogledu potrošnje i emisije zagađujućih materija.
Iako su sve ove mere dugoročne, bitno da građani budu svesni onih aktivnosti kojima oni sami značajno doprinose zagađenju vazduha i ozbiljno ugrožavaju zdravlje i živote ljudi u svojoj okolini. To su, pre svega, spaljivanje smeća i biomase, kao i korišćenje plastike, otpadnih guma i istrošenih ulja za loženje.
Na smanjenje zagađenja, građani mogu da utiču i redovnom proverom ispravnosti, čišćenjem i održavanjem ložišta i dimnjaka, izolacijom i poboljšanjem energetske efikasnosti objekata i, naravno, gasifikacijom i prelaskom na daljinski sistem grejanja, gde za to ima uslova.
Sekreterijat za poljoprivredu i životnu sredinu
šef Odeljenja za zaštitu životne sredine
Žika Reh
