Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The Internation. Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се другог четвртка у марту месецу. Општи циљ ове активности је подизање свести најшире јавности о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота. Процењује се да око 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега и ове године Светски дан бубрега има за циљ подизање свести о глобално растућем броју особа оболелих од болести бубрега и потреби да се сачини стратегија за превенцију и контролу ових болести.
Овогодишњи слоган: ”Здравље бубрега свима и свуда” позива државе и здравствене системе да раде на превенцији и раном откривању, као и ефикасном лечењу болести бубрега. Aпелује и на промовисање здравља становништва кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравств. заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва. Социјално-економски услови у којима се људи рађају, расту, живе, раде и старе значајно утичу на њихово укупно, дакле и физичко и ментално здравље, а то укључује и здравље бубрега. Сиромаштво, родна дискриминација, недостатак образовања, професионал. опасности, загађења животне средине, затим неједнакости у приступу здравственом систему и неразвијеност система здравствене заштите доприносе растућем тренду бубрежних болести широм света. Националне политике и стратегије за масовне хроничне незаразне болести су донете у многим земљама, али се запажа да често нису довољно наглашени превенција и скрининг болести бубрега. Сматра се да више од половине земаља које имају свеобухватну стратегију за масовне хроничне незаразне болести немају разрађене смернице за побољшање бриге о особама са бубрежним обољењима. Болести бубрега, у дечјем и одраслом добу, могу бити фактор ризика за развој неких других болести, а хронична и акутна бубрежна инсуфицијенција значајно доприносе повећаном морбидитету и морталитету других болести из велике групе масовних хроничних незаразних болести , као што су: кардиоваскуларне и шећерна болест, затим повишен крвни притисак, гојазност, различите инфекције (ХИВ, маларија, ТБЦ, хепатитис). Трансплантација се сматра најбољом методом лечења хроничне бубрежне инсуфицијенције Међутим, она има високе трошкове, захтева високо специјализоване тимове и установе, као и доступност донорских органа за трансплантацију. Битан аспект је и однос грађана према завештању органа што често представља препреке у многим земљама, а то чини дијализу и даље стандардном опцијом лечења. Светски дан бубрега – слоганом - ”Здравље бубрега свима и свуда”– залаже се за доношење конкретних и ефикасних мера да би се побољшала брига о здрављу бубрега.
Мере су следеће:
- * Подстицање усвајања здравог начина живота (правилна исхрана и контролисан унос течности и соли, сакодневна дозирана физичка активност, живот без дувана и дуванског дима, контрола стреса и висине крвног притиска...). Зашто? Зато што је применом одговарајућих превентивних мера многе болести бубрега могуће спречити, одложити или успешно контролисати. У том смислу значајна је и заштита животне средине, приступ здравствено исправној води, као и заштита здравља на раду.
- * Спровођење скрининга на широкој основи у примарним здравственим установама (код изабраног лекара), који укључује и одговарајуће тестове урина и крви. Спровођење циљаног скрининга високо ризичних група /особа, рана дијагностика и одговарајуће лечење могу спречити или одложити многе болести бубрега, као и развој завршне фазе, односно хроничне и терминалне бубрежне инсуфицијенције.
- * Обезбеђивање свих здравствених услуга, које су неопходне оболелим од бубрежних болести, да би се одложило напредовање болести и да би се смањили трошкови лечења. Такве услуге су: контрола крвног притиска, холестерола и шећера у крви, приступ неопходним лековима и друго).
- * Обезбеђивање квалитетне хемо и перитонеалне дијализе за све бубрежне болеснике. Ова мера је од изузетног је значаја, све док оболели чекају да се у најкраћем могућем року уради трансплантација бубрега.
- * Пружање једнаке бриге и повећање квалитета живота оболелих од бубрежних болести. Ово је значајна мера, јер је вaжно да се разбију социјално-економске баријере и омогући приступ свеобухватним услугама да би се задовољиле актуелне потребе сваке особе која је оболела.
- Финансијска заштита и разне субвенције су веома важне мере за бубрежне инвалиде и у многим државама (и у нашој држави) се обезбеђују.
Статистички показатељи – У СБО су током 2018. године од болeсти бубрега, као основног узрока смрти, преминуле укупно 44 особе, 16 мушког и 28 женског пола. Учесталост умирања значајно расте после 70. године живота. Акутна бубрежна инсуфицијенција је основни узрок 12 смртних исхода (4 особе мушког и 8 женског пола), а хронична бубрежна инсуфицијенција је основни узрок 26 смртних исхода (12 особа мушког и 14 женског пола).
Статистика – СВЕТ
Процењује се да око 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега. Акутне болести бубрега погађају више од 13 милиона људи широм света, а 85% ових случајева се јавља у земљама са малим и средњим бруто националним дохотком. Процењује се да око 1,7 људи годишње умре због акутне болести бубрега. У последњих неколико година препозната је потреба повећања свести о тежини ових обољења и значаја правовременог и одговарајућег лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима, а такође и потреба покретања јавно-здравствених кампања са циљем информисања становништва да препознају знаке и благовремено затраже стручну помоћ. Хроничне болести бубрега су узрок најмање 2,4 милиона смртних случајева годишње и тренутно су на шестом месту узрочника смрти. Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега.
Др Зорица В. Драгаш
