U Srbiji se već duže od 20 godina svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvana. Ove godine se obeležava pod sloganom „Zaštitimo se od duvana”. Ovogodišnji slogan upozorava javnost na štetne posledice upotrebe duvana i izlaganja duvanskom dimu, kao i na štetne efekte po okolinu, ističući neophodnost jačanja multisektorske saradnje na ovom polju.
U svetu puši preko 1 milijarda ljudi, a u Evropi 26% stanovnika. Procena je da u Srbiji puši oko 2,5 miliona odraslih stanovnika. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da će u Srbiji preko 800.000 sadašnjih pušača prevremeno umreti ukoliko se ne primene snažnije mere kontrole duvana.
Duvanski proizvodi nisu obična roba i u potpunosti se mogu porediti sa toksičnim agensima. Radi se o industrijski stvorenoj epidemiji. Duvan je pretnja za svaku osobu bez obzira na pol, uzrast, rasu, kulturni ili obrazovani nivo. Upotreba duvana i izloženost dimu dovode do patnje, bolesti i prevremene smrti. Duvanska industrija na sofosticirani način reklamira i plasira nove duvanske proizvode kao „bezbednije od cigareta“ ili kao „neškodljive po okolinu“ (npr. nargile, e-cigarete, e-nargile, IQOS i dr.), posebno usmerivši svoj marketing ka mladima.
Rezultati poslednjeg istraživanja pokazuju da puši 11% dece uzrasta 13-15 godin (GYTS iz 2017. godine), podjednako dečaci i devojčice, dok 9% mladih puše nargile (čija upotreba značajno raste kao posledica otvaranja nargila barova) i 6% koristi elektronsku cigaretu. Duvanskom dimu u svojim domovima izloženo je 61,4% učenika ovog uzrasta. Šest od deset pušača ovog uzrasta je pokušalo da prestane sa pušenjem u poslednjih 12 meseci. Zabrinjavaju podaci da 70,4% učenika koji sada puše kupuju cigarete u prodavnicama, samoposlugama ili na kioscima i čak 82,6% njih nije bilo sprečeno da ih kupe zbog svojih godina. I pored svega 82,2% učenika podržava zabranu pušenja u zatvorenim javnim mestima.
Pušenje nargile je sve popularnije, naročito među mladima. Zašto? Zbog pojave aromatizovanog duvana, masela, koji čini da je duvan prijatnog ukusa i mirisa. Razlog je i društvena prihvatljivost i popularnost kafeterija i restorana, kao i promocija putem mas medija i socijalnih mreža. Nepostojanje politike i regulativa koje se odnose specifično na nargile ide na ruku duvanske industrije. Ne treba zaboraviti ni zablude mladih koji misle da je pušenje nargila manje štetno po zdravlje.
Dim nargile je toksičan. Laboratorijske analize dima nargile su pokazale merljive količine kancerogena i toksičnih supstanci, a sagorevanjem uglja oslobađa se velika količina ugljen-monoksida. Bez obzira da li se puši duvan ili neka druga biljna mešavina u nargili, pušenje nargile ima štetan efekat zbog sagorevanja uglja i udisanja dima.
U poređenju sa cigaretama, dim iz nargile sadrži veće koncentracije toksičnih materija: arsena, olova i nikla, 36 puta veću koncentraciju katrana i 15 puta veću koncentraciju ugljen-monoksida nego jedna cigareta. Pušenje nargile u trajanju 45-60 minuta izlaže organizam pušača istoj količini katrana i ugljen-monoksida kao pušenje jedne kutije cigareta.
SZO traži od svih zemalja da radna i javna mesta budu potpuno bez duvanskog dima, uključujući i ugostiteljske objekte, jer ne postoje bezbedni duvanski proizvodi, bezbedan način i nivo korišćenja duvanskih proizvoda, kao ni siguran nivo izlaganja duvanskom dimu. Potpuna zabrana pušenja je jedina efikasna mera koju je uveo veliki broj zemalja.
Napravimo pravi izbor za sebe i naše najmilije, našu decu. Donesi odluku i prestani da pušiš danas. Ti to možeš! Ukoliko je potrebno potraži pomoć kod svog lekara ili u Savetovalištu za odvikavanje od pušenja.
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine, načelnik Centra za promociju zdravlja
