Trodnevni festival etnološkog filma ove godine nazvan "Kontrapunkt života" po čuvenom romanu Oldousa Hakslija pokušava da kroz samo tri filma prikaže svu složenost i kontradiktornost današnjeg života i širok dijapazon tema kojima se bavi savremena antropologija. Festival se održava od 26. do 28. decembra u predivnom izložbenom prostoru Gradskog muzeja Subotica posvećenom zaostavštini Oskara Vojnića.
KONTRAPUNKT ŽIVOTA
Filmovi sa XXVII Međunarodnog festivala etnološkog filma - Etnografski muzej, Beograd
Gradski muzej Subotica, Trg sinagoge 3
Sreda, 26. decembar 19h
Kako sam postao ono što sam bio (Južna Koreja, 2018.) 95`
Padmi Angdu se čitav svet okrenuo naglavačke kada je izbačen iz manastira u kom je živeo. Iako ga u Ladaku smatraju živim Budom, jedino što ga drži jeste bezrezervna ljubav njegovog učtelja. Sa ulaskom u adolescentsko doba, velika očekivanja zajednice vode mladog Rimbočea u pobunu. Nakon godina provedenih u uzaludnom čekanju da se pojave njegovi učenici sa Tibeta, u potrazi za odgovorom, Ramboće, na pragu adolescencije, i njegov ostareli učitelj otiskuju se na epski put ka Tibetu.
Četvrtak, 27. decembar 19h
Pani: Žene, droga i Katmandu (Tajland, Španija 2017.) 87`
Uprkos činjenici da se zavisnost od droge kod žena u Nepalu smatra tabu temom, šest hrabrih žena otvoreno govori o borbi da se izleče od zavisnosti, suočavajući se, istovremeno, sa izazovima koje nosi život otpadnika u Katmanduu: siromaštvom, dilerima droge, preživljavanjem zahvaljujući seksualnom radu, korumpiranim policajcima i diskriminacijom. Odbačene od društva, one se oslanjaju na sebe i pomažu jedna drugoj kako bi preživele. Neke žene uspevaju da se otisnu na težak put izlečenja, dok druge ostaju, nesposobne da pobegnu od muka koje nosi zavisnost. Svojom jedinstvenom i retkom perspektivom, film izaziva empatiju, razumevanje i saosećanje za žene koje pate od zavisnosti u
Nepalu.
Petak, 28. decembar 19h
Idemo na jug (Kanada, 2018.) 104`
Idemo na jug je drugi deo tetralogije u kojoj Dominik Ganjon istražuje strane sveta interneta u eri post-istine. Dosledan svom kredu – bioskopu bez kamere, materijal za film nalazi u svetu jutjubera. Poigravajući se sa apsurdnom teorijom savremenih gurua da je Zemlja ravna ploča, kreće na putovanje od pola Zemlje, koja je u obliku diska, do Tropske zone, hladnih mora načičkanih lednicima, i dalje, u svemir! Oni sa kojima se susreće dele svoju istinu sa nama, stvarajući mahniti mozaik – u kom jednaku pažnju zavređuju spiskovi za kupovinu, intimni izlivi i teorije zavere, vrtoglave slike zemlje viđene sa svemirske stanice, lagani praznični filmovi, seksualni turizam i tropske kataklizme izazvane klimatskim promenama – odnosno hipnotišuću eho-komoru u kojoj je sve povezano ... jer sve je istinito na internetu. Za razliku od novinarske prakse proveravanja činjenica, autor konstruiše, iz sopstvene subjektivnosti, ideju o Jugu, kao što je u filmu o severu konstruisao ideju o severu.
