Izabrana međunarodna konsultantska kuća za praćenje sanacije jezera Palić i Ludaš
Jedan od važnijih zadataka, na čiju realizaciju se nešto duže čekalo, jeste izbor međunarodne konsultantske kuće za praćenje implementacije KfW projekta “Zaštita biodiverziteta jezera Palić i Ludaš”. Do kraja nedelje KfW banka, preko koje Vlada Nemačke podržava ovaj projekat sa 6 i po miliona evra, treba da potvrdi odluku rezultata tendera koji je sprovelo Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu. Ako sve bude teklo po planu, do kraja godine bi trebalo da se raspišu javne nabavke za izgradnju kanalizacionog sistema i potisnog voda sa Palića na gradski prečistač otpadnih voda. Ovu vest je saopštio Mišel Rohman, savetnik u JP „Park Palić“ preko CIM programa Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i jedan od uvodničara Panel diskusije: Prošlost, sadašnjost i budućnost jezera Palić i Ludaš, godinu dana posle...“.
Prema rečima moderatora i organizatora skupa, Snježane Mitrović, rukovodioca Regionalnog Arhus centra Otvorenog univerziteta Subotica, uspostavljen je kontinuitet da se u okviru Debatnog programa sada već 25. Festivala evropskog filma Palić 2018. informiše javnost o aktivnostima na sprovođenju ove veoma značajne investicije, ne samo za Subotičane, već i posetioce ove međunarodno poznate kulturne manifestacije. Ovo je treći skup za redom, kao i izložba “Prošlost sadašnjost i budućnost Palićkog i Ludaškog jezera” koja se svake godine proširuje novim fotografijama ovekovečenih od strane autora Mišela Rohmana i Nikole Tumbasa.
Zadovoljstvo je bilo ugostiti i Leoni Rajmers (Leonie Raimers), šeficu odeljenja za privrednu saradnju u Ambasadi Nemačke u Beogradu koja je objasnila da njena država odvaja sredstva za podršku drugima u skladu sa njihovim Ustavom i Članom 14. jedinim koji većina građana Nemačke zna, a govori o javnom dobru. Prema njenim rečima, njima se pomogalo u obnovi zemlje posle Drugog svetskog rata, a danas su oni izgradili državu koja podržava druge poput Srbije. Takođe, su svesni da su danas svi povezani, da granica ne može sprečiti prelazak ekološkog problema i zato izdvajaju sredstva, posebno za unapređenje životne sredine. Prema njenim rečima, Srbiju su izabrali, između ostalog, što postoji politička volja onih koji vode ovu državu, ali i iskustvo lokalnih partnera koji su izuzetno kooperativni. Još jedan argument je prevagnuo – projekat se uklapao u razvojni program KfW banke.
U uvodu je, Ervin Molnar, menadžer investicije zadužen ispred Gradske uprave Subotica, podsetio da je Ugovor nadležnog ministarstva sa Nemačkom potpisan u novembru 2017. godine, zahvaljujući ispunjavanju preduslova da se više od 700 domaćinstava Palića izjasni za priključenje na kanalizacioni sistem. Završeni su projekti preparcelizacije na oba jezera, u toku je eksproprijacija zemljišta obale Palićkog jezera, a na jesen se počinje na Ludašu. Na ovom obalnom zemljištu širine u proseku oko 20 metara, biće podignut zeleni zaštitni pojas.
Uvodničar, Timea Tripolski, zamenica direktora JP “Park Palić” je najavila izgradnju akva parka, velnes i spa centra sa otvorenim i zatvorenim bazenima na lokaciji sadašnjeg Termalnog bazena. Projekat, koji se finansira sredstvima sa sva tri nivoa, biće izuzetno značajan za dalji razvoj turizma na Paliću. Imajući u vidu da je u pitanju zaštićeno prirodno dobro, Klara Sabadoš, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je rekla da će ovaj projekat biti veliki test za JP “Park Palić” da sprovede izgradnju u skladu sa zadatim uslovima, ali i principima održivog razvoja.
Skupu je prisustvovao pomoćnik pokrajinskog sekretara za životnu sredinu, zadužen za zaštitu prirode, dr Ratko Bajčetić, kao i dr Biljana Panjković, direktorica Zavoda za zaštitu prirode. Ona je istakla značaj investicije podsećajući prisutne da su sa predstavnicima KfW- e banke prvo obišli celu Vojvodinu, a da su jedino Subotičani imali gotovu plansku i deo projektne dokumentacije. Ukazala je na to da se ovaj projekat bavi uzrocima i da će se, sigurna je, postići ozbiljan uspeh, a rezultati će biti vidljivi tek za nekoliko godina.
Osvrćući se na protekli period, Mišel Rohman, je još podsetio na probni izlov ribe u jezeru Palić koji je finansirao GIZ. Angažovana je ekipa nemačkih ribara, specijalizovani za sanacioni izlov. Neprijatno iznenađenje je bila velika količina invazivne vrste babuške, a dobra vest je ta što su identifikovali trinaest vrsta ribe, među kojima je i domaća grabljivica smuđ. Trebalo bi se nastaviti sa biomanipulacijom i jednom godišnje uradiiti presek stanja ribljeg fonda. I u narednom periodu planiraju se ozbiljne aktivnosti na smanjivanju populacije invazivne vrste babuške i jačanju domaće grabljive vrste kao što je smuđ.
Nakon uvodničara, data je reč učesnicima panel diskusije. Među prvima se javio, Zvonko Stantić, iz Udruženja “Stub” koji je upozorio na to da je “oguljeni” sloj pri sanaciji iz sedamdesetih godina deponovan u pregradama, odnosno ostao je u vodi. I zapitao se kako može biti čista voda, ako je mulj pun toksičnih materija ostao u Palićkom jezeru? Mišel Rohman mu je odgovorio da Zavod za javno zdravlje Subotice radi redovan monitoring vode i sedimenata po kojem je sve u dozvoljenim granicama. I po studiji Instituta „Jaroslava Čarnija“ teški metali u mulju su u maksimalno dozvoljenim koncentracijama.
Potom je jedan od učesnika pitao ko je nadležan za održavanje budućeg zelenog zaštitnog pojasa oko jezera, na šta je, Marta Dobo, direktorica JP ”Palić-Ludaš” odgovorila da su oni kao upravljač. Osvrnula se i na kašnjenje početka realizacije ove investicije objašnjavajući da je izuzetno komplikovana procedura kod javnih nabavki, posebno ako su u pitanju međunarodni projekti. Gabor Mesaroš, samostalni stručni savetnik i ekspert, je ukazao na potrebu da se već sada počne razmišljati o nastavku aktivnosti po završetku ove investicije, posebno u edukaciji predstvanika javnih preduzeća “Vodovod i kanalizacija” i “Palić Ludaš” kojima će biti povereno na upravljanje izgrađena infrastruktura. Takođe, je naglasio da se mora nastaviti sa izlovljavanjem babuške, ali i poribljavanjem.
Bjanka Čuturilo, iz Centra za ekologiju i održivi razvoj se zapitala zašto na ovom projektu ne sarađuju Ministarstvo saobraćaja, građevine i infrastrukture sa Ministarstvom zaštite životne sredine? Ponudila je posredovanje na primeru izrade Zakona o mulju koji će, itekako, biti značajan i za ovo prirodno dobro. Jožef Hužvar, nekada u GU Subotica zadužen za ekologiju, a danas odbornik, je insistirao na sprovođenju celokupnog Akcionog plana sanacije jezera, te da se posebno obrati pažnja na rad prečistača otpadnih voda.
Sumirajući ovaj izuzetno posećen i medijski propraćen skup, podržan od Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ , može se zaključiti da se sada već nazire početak investicije imajući u vidu da je izabrana konsultantska kuća. Međutim, neophodno je sprovođenje i drugih mera utvrđenih Akcionim planom, a trebalo bi nastaviti sa biomanipulacijom i posebno obratiti pažnju na kvalitetan rad gradskog prečistača. Nastavak sledi na sledećem susretu na 26. Festivalu evropskog filma Palić 2019.
