U Subotici je 19. maja, u 71. godini, iznenada preminuo Ljubomir Đorđević, sociolog, bivši novinar i urednik Subotičkih novina.
*
Sahrana je 22. maja na groblju u Dudovoj šumi.
*
Sećanje na Ljubu
Podvučena crta ovostranog i profanog života Ljubomira Đorđevića veli: Umro je mnogo dobar čovek.
Natpis na vratima Delfa u Staroj Jeladi kaže da su ljudi zli. To ne važi za ovog čoveka, koji je uporno živeo život sa velikim "Č".
Okupili smo se oko njegovog odra, jer nosimo u sebi nepodeljeno mišljenje o njegovoj čovečnosti, o njegovom poštenju. Ljuba spada u onaj probrani i retki skup osoba koje lako ne menjaju uverenja i vrednovanja, koji ostaju istrajni u svom nazoru. Ljuba nije želeo nikom da napakosti.Aako nije mogao da pomogne, a činio je kad god to može, nije ni odmagao. Imao je razumevanja, reči utehe i saosećanja. A kud ćete više od jednog Čoveka.
Sa Ljubom sam drugovao preko pet decenija. Voleo sam njegovu spremnost da razume, da analizira problem, da učini dobro. Ljuba je bio zatočenik knjige i zatočenik levih socijalnih i političkih ideja, u kojima je posebno isticao solidarnost, brigu za "običnog, malog, bespomoćnog čoveka". Nepravde svake vrste su ga pogađale, od ljudi do životinja. Borio se koliko je znao i umeo. Ljuba je bio gotovo asketa, neporočan i imun na zavodljive izazove pokvarenog sveta. Video je ne retko u tome velike prevare. Svojim primerom pokušavao je da razotkrije te manipulacije i omraze.
Voleo je struku, profesiju sociologa i novinara. U tim životnim ulogama plivao je uz sva iskušenja, ne izdajući svoja uverenja i načela. Mnoge novinske stranice je ispisao, gotovo po pravilu na strani poniženih i prezrenih. Glas za istinuu i pravdu neretko mu se gubio u dreci i larmanjima karijerista, mešetara i profitera raznih boja. Kao sociolog voleo je da istražuje, voleo je zanat. Imao je golemog nerva za vođenje tribina, naučnih skupova i dijaloga. Vodio je na stotine javnih razgovora sa poznatim jugoslovenskim javnim, političkim i naučnim delatnicima. Gotovo da je bio nenadmašan u tome.
Voleo sam da imam Ljubu kao dragocenog saradnika. Voleo sam da čujem njegovo mišljenje. Najčešće su se u njemu kristalile analize i ocene, stavovi tog sveta rada. Ostaće napisani redovi knjiga, tekstova i analiza, kao, pored ostalog, i dokument jednog vremena i jednog društvenog poretka, u koji je Ljuba verovao i kada se raspao i urušio. Smatrao je da su ta država i taj sistem bili daleko manje nepravedni, ali ne i bezgrešni, nego što je ovo što nas danas sapliće u ovom postsocijalističkom vrtlogu.
Ljubina porodica, dobrim delom smo mi, njegovi drugovi i prijatelji. Imao je naglašenu tu socijalnu dimenziju da drugog razume, da mu se nađe u muci i nevolji. Imao je tu dimenziju retke uverenosti da se svet i navike mogu menjati ličnim primerom. Nije mali broj onih koji smatraju da je živeo donkihotski, tesno privržen svojim idealima. Samo on zna zašto je izabrao taj put.
Razgovarao sam sa njim nekoliko sati pre odlaska iz ovog postvarenog i što bi Ljuba, parafrazirajući Marksa rekao - otuđenog sveta. Pored neizbežnog kritičkog raporta o zdravlju, lekovima, o redovima i čekanjima po ordinacijama, smatrao je da će ponovo biti na nogama. Ovde smo zbog toga što se prevario, i što je već tada bila izvađena karta za put ka onostranim horizontima - a nije verovao.
Putuj, stari dobri moj druže. Neka nebo i naše sećanje, dokle god dosežu, budu uz Tebe. Sećaćemo Te se!
Počivaj u miru pravednika.
Slava Ti!
(Boško Kovačević)
*
https://www.subotica.info/licnosti/ljubomir-dordevic
::
