U Savremenoj galeriji Subotica će u utorak i sredu biti održani prateći programi izložbe Oh Yeah...Oh Yeah... beogradskog multimedijalnog umetnika Saše Tkačenka koja se zatvara u petak, 20. oktobra 2017. Izložba je ambijentalna postavka koja se bavi predstavama destrukcije u popularnoj kulturi i estetizacijom nasilja koje se sve liberalnije percepira
Predavanje Nine Racić, psihološkinje i integrativne psihoterapeutkinje pod nazivom „Kultura nasilja“ biće održano kao prvi od najavljenih programa u utorak, 17. oktobra u 19 časova.
Svakodnevni život protkan je nasiljem različitih vrsta. Industrija zabave i pop kultura su samo jedni od posrednika širenja učenja nasilnih obrazaca ponašanja. Tradicionalne, patrijarhalne vrednosti i dalje imaju veliki uticaj na našem području, a stavovi o prihvatanju i normalizaciji nasilja se prenose generacijama. Kroz predavanje će se dati neki od odgovora na sledeća pitanja:
- Šta sve podrazumevamo pod fenomenom nasilja?
- Da li i na koji način na nas utiče nasilje u pop kulturi?
- Ko sve utiče na porast nasilja kod mladih?
- Kako smo naučili da tolerišemo nasilje?
Nina Racić je psihološkinja i integrativna psihoterapeutkinja pod supervizijom, u edukaciji pri Srpskom udruženju za integrativnu psihoterapiju i EUROCPS. Poslednjih pet godina je članica organizacije SOS ženski centar u Novom Sadu, gde se bavi tematikom nasilja kroz psihoterapiju i savetovanje sa ženama sa iskustvom nasilja, kao i kroz preventivni radioničarski rad sa mladima, gde su neke od tema rodno – zasnovano nasilje, partnerski odnosi, diskriminacija, asertivna komunikacija. Radi individualno psihološko savetovanje i psihoterapiju pod supervizijom u Subotici i Novom Sadu.
U sredu 18. oktobra od 19 časova u prostoru Savremene Galerije Subotica održaće se drugi prateći program, susret Filmskog kluba Subotica sa temom “Estetizacija nasilja na filmu”. Uvodnu reč će održati Petar Mitrić, selektor Festivala evropskog filma Palić,
nakon čega će se prikazati francuski film MUŠET / MOUCHETTE reditelja Robera Bresona iz 1967. godine. Predavanje i projekcija filma se održavaju u okviru pratećeg programa samostalne izložbe Saše Tkačenka OH YEAH, OH YEAH. Nasilje i filmska umetnost su gotovo neraskidivo povezani od samih začetaka ovog jedinstvenog medija. Od ranih vesterna, krimića, ratnih epopeja sve do sumanutih zloćudnih monstruma iz horor filmova granice dozvoljenog načina predstavljanja nasilja su se postepeno pomerale. Ove granice su prvenstveno postavljene od strane cenzora i nesumnjivo su uticale na razvoj samog filmskog jezika. U Americi 30-tih godina predstavljen je takozvani produkcijski kod koji je imao za cilj da pomogne autoru u stvaranju filma kako ne bi pao pod nemilost cenzora. Ta sitna pravila su se velikim delom bavila upravo načinima predstavljanja nasilja i (verovali ili ne) zadržala gotovo do
70-tih godina prošlog veka. Kada se razgovara na ovu temu, kao neko opšte mesto, pominju se autori poput Kronenberga, Linča, Tarantina u Americi, Takeši Kitana, Džona Vua u Aziji, ili pak Hanekea, Balabanova, Gašpara Noe u Evropi, stvarajući prividno
takmičenje u kojem se surovost predstavlja kao vrlina ili hrabrost u izrazu. Kako bismo izbegli opšta mesta i sagledali temu estetizacije nasilja iz drugačijeg ugla okrenućemo se devizi “manje je više” i potražiti odgovore među stvaraocima rešenim da izbegnu
scene samog nasilja kako bi zašli duboko u suštinu ljudskog bića, u korene patnje i stradanja, na kraju i samog nasilja. Na tom tragu dolazimo do izbora filma MUŠET Robera Bresona kao ilustracije teme estetizacije nasilja.
MUŠET – Robert Bresson (Francuska, 1967)
Trajanje: 81 min
Uloge: Nadine Nortier, Jean-Claude Guilbert, Marie Cardinal
Devojčica Mušet živi teškim životom u ruralnoj Francuskoj okružena surovim svetom odraslih. Naoružana naivnošću i nevinošću suočava se sa poniženjima svakodnevice. Jedan od najznačajnijih filmova Robera Bresona, autora u večnom traganju za tačkom
razdvajanja pozorišne od filmske umetnosti, gde glumci ne igraju uloge, već bivaju postavljeni u kadar kao modeli. Stilski jedinstven, svojim minimalizmom Breson je umeo da se dotakne suštinskih tema ljudskog postojanja delima duboko ukorenjenim u filozofiji, tačnije metafizici. Iz tih razloga ga često porede sa Dostojevskim u kinematografiji. Film MUŠET je nagrađen na festivalima u Kanu i Veneciji 1967. godine i ostao zabeležen u istoriji kao remek delo sedme umetnosti.
