Duvan nas sve ugrožava

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sa brojnim partnerima u svetu 31. maja obeležava Svetski dan bez duvana ističući zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i zalažući se za delotvorne politike kojima se smanjuje upotreba duvana.

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana bez duvana je „Duvan – pretnja razvoju“, a moto “Duvan nas sve ugrožava”. Izborom teme se želi istaći povezanost između upotrebe duvanskih proizvoda, kontrole duvana i održivog razvoja. SZO poziva države da daju prednost i ubrzaju napore na kontroli duvana kao jedan od odgovora na Agendu održivog razvoja do 2030. godine. Sve države imaju koristi od uspešne kontrole duvanske epidemije, pre svega zaštitom svojih građana od štetnih efekata upotrebe duvana i smanjenjem troškova u nacionalnoj ekonomiji.

Kontrola duvana je sadržana u Agendi održivog razvoja, kao najdelotvornije sredstvo da se postigne važan cilj: za trećinu globalno smanjiti prevremenu smrtnost od nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularne i maligne bolesti i hroničnu opstruktivnu bolest pluća, a pušenje je vodeći faktor rizika za ove bolesti.  Kontrola duvana može da prekine krug siromaštva, doprinese nestanku gladi, unapredi održivu poljoprivredu i ekonomski rast i bori se protiv klimatskih promena. Povećanje poreza na duvanske proizvode države treba da iskoriste za finansiranje preventivne zdravstvene zaštite, kao i za nacionalne programe koji podstiču razvoj.

Jačanje napora na kontroli duvana nije samo zadatak države. Ljudi mogu da doprinesu na individualnom nivou da se stvori održivi svet bez duvana. Kako? Tako što nikad nećete koristiti duvan, a oni koji ga koriste mogu da prekinu sa tom navikom ili da potraže pomoć za odvikavanje. Na taj način štitite lično zdravlje, ali i zdravlje ljudi koji su izloženi duvanskom dimu, pre svega dece, članova porodice i prijatelja. Novac koji se ne troši na duvan može se zauzvrat koristiti za druge važne potrebe, npr.za zdravu hranu, zdravstvenu zaštitu ili obrazovanje.

Više od 7 miliona ljudi svake godine umre zbog korišćenja duvana, a predviđa se da će ova brojka narasti na više od 8 miliona do 2030. godine, ukoliko se aktivnosti kontrole duvana ne intenziviraju. Duvan je pretnja za svaku osobu, bez obzira na pol, starost, rasu, kulturni ili obrazovni nivo. Upotreba duvanskih proizvoda dovodi do patnje, bolesti i smrti, osiromašuje porodice i nacionalne ekonomije.

Upotreba duvana ima ogromnu cenu za nacionalnu ekonomiju zbog porasta troškova za zdravstvenu zaštitu i smanjenja produktivnosti rada. Ona pojačava nejednakost u zdravlju i pogoršava siromaštvo, jer najsiromašniji ljudi troše manje na osnovne potrebe kao što je hrana, obrazovanje i zdravstvena zaštita. Oko 80% svih prevremenih smrtnih ishoda zbog upotrebe duvanskih proizvoda nastaje u državama sa niskim i srednjim prihodom.

Pri gajenju duvana koristi se velika količina pesticida i veštačkih đubriva, koja su toksična i koja zagađuju snabdevanje vodom. Svake godine, uzgajivači na 4,3 miliona hektara zemljišta gaje duvan, što dovodi da globalnog krčenja šume za 2% do 4%. Pored toga, proizvodnja duvana dovodi do stvaranja preko 2 miliona tona čvrstog otpada.

Porastom poreza na cigarete u celom svetu za 1 američki dolar moglo bi se sakupiti dodatnih 190 milijardi dolara za razvoj. Visoki porezi na duvan doprinose većem prilivu sredstva za državu, smanjuju potražnju za duvanom i daju značajan priliv prihoda za finansiranje aktivnosti koje doprinose razvoju.

Reci ne duvanu. Zaštiti zdravlje, smanji siromaštvo i doprinesi razvoju zajednice u kojoj živiš.

Neke činjenice o pušenju:

• U svetu 1,3 milijarde ljudi puši, a više od 7 miliona godišnje umre zbog posledica upotrebe duvana, od toga više od 600 000 ljudi su nepušači izloženi duvanskom dimu.
• 200 miliona žena puši u svetu, a polovina njih živi u nisko i srednje razvijenim zemljama.
• U 25 zemalja puši više devojčica nego dečaka. I Srbija je među njima.
• Ukupan broj pušača u Srbiji prema podacima iz 2013.god. je 34,7% (svakodnevni i povremeni pušači).
• Svakodnevno puši 32,6% muškaraca i 25,9% žena – gotovo isti procenat muškaraca (33%) i veći procenat žena nego 2006. godine (24%).
• U Srbiji je prevalencija pušenja kod mladih 15-19 godina 19,2%, više puše devojčice (19,5%) nego dečaci (19%).
• Pušenje svake godine ubije preko 16 000 ljudi u Srbiji.
• Duvan se proizvodi u 124 zemlje sveta, a 43% svetske proizvodnje duvana je u Kini.Svake godine, uzgajivači na 4,3 miliona hektara zemljišta gaje duvan, što dovodi da globalnog krčenja šume za 2% do 4%.
• Pri gajenju duvana koristi se velika količina pesticida i veštačkih đubriva, koja su toksična i zagađuju snabdevanje vodom. Pored toga, proizvodnja duvana dovodi do nastanka preko 2 miliona tona čvrstog otpada.
• Duvanski dim sadrži 7000 hemijskih supstanci, 250 otrovnih i 69 kancerogenih.
• Duvan je pretnja za svaku osobu, bez obzira na pol, starost, rasu, kulturni ili obrazovni nivo. On dovodi do patnje, bolesti i smrti, osiromašuje porodice i nacionalne ekonomije.
• Porastom poreza na cigarete u celom svetu za 1 američki dolar moglo bi se sakupiti dodatnih 190 milijardi dolara za razvoj. Visoki porezi na duvan doprinose većem prilivu sredstva za državu, smanjuju potražnju za duvanom i daju značajan priliv prihoda za finansiranje aktivnosti koje doprinose razvoju.
• I pojedinci mogu da doprinesu stvaranju održivog sveta bez duvanskog dima, bilo tako što su posvećeni tome da nikad ne koriste duvanske proizvode ili tako što mogu da prekinu sa tom navikom ili potraže pomoć za odvikavanje.